Ако крену кроз Хрватску, избјеглицама прете минска поља

Сигурно је да их полиција тамо неће масовно пропуштати, наводи Дневник.

Хрватска ће им пружити хуманитарну помоћ, но проблем би могао настати у тренутку када затраже азил, када одлуче у коју земљу желе да иду.

Уколико је та земља затворила границе, нико не зна како ће се поступати према тим људима.

Начелник управе за границу хрватског МУП Златко Соколар изјавио је да постоји реална могућност да избјеглице, након што је Мађарска затворила границу са Србијом, крену према Хрватској, али да у овом тренутку нема покушаја илегалних прелазака.

"Граница са Србијом је у овом тренутку мирна, нема никаквих ванредних догађаја, нити покушаја илегалних прелазака државне границе", рекао је Соколар за Хрватски радио уз оцјену да је мигрантска криза надмашила све процјене и да је тешка.

"У првом дијелу, ми имамо задатак да гледамо човјека, а након тога сигурност", рекао је Соколар који је најавио да ће избјеглице које уђу у Хрватску бити регистроване, а потом и збринуте.

"Сваки странац има право да затражи међународну заштиту. Ако се ради о рањивој групи, имамо обавезу да их превеземо у прихватилиште за тражиоце азила у Кутини. Након прве обраде постоји могућност алтернативног смјештаја, а о томе се може преговарати с инситуцијама које могу понудити адекватан смјештај", објаснио је Соколар.

По избијању избјегличке кризе, хрватски званичници више пута су истакли да Хрватска неће, попут Мађарске, затварати своје границе.

Званичници су поручили да у првом таласу Хрватска може да прими око 3.000 избјеглица.

Највише смјештајних капацитета има у Кутини. У градњи су два прихватна центра за странце у Товарнику и Триљу, који се граде средствима из шенгенског фонда, али се очекује да ће бити завршени тек крајем године.

Засад је забиљежено неколико појединачних покушаја улазака избјеглица, а у понједељак је потврђено да је у земљу ушло шесторо Сиријаца који су смјештени у хотелу Порин у Загребу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.