Абазовић: Циљ је да се Црна Гора помири

На сједници владе, на чијем је дневном реду приједлог Темељног уговора, рекао и да тај документ није изнад Устава и закона Црне Горе.

Абазовић је казао да је за владу разматрање овог питања једно од потпуно редовних активности, и да оно није приоритетно за грађане, те да му је придата претјерана пажња.

Указао је да су се на рачун Темељног уговора чуле не баш коректне примједбе, које нису утемељене, због чега је предочио јавности, у директном преносу сједнице, о чему се ради у појединим члановима Уговора које су били спорни.

Прочитао је став 4, који гласи да је хришћанска црква, а не, истиче, СПЦ, на простору данашње Црне Горе од апостолских времена и њеног континуитета - мисије, кроз историју и православље, од успостављања Зетске, Будимљанске и Хумске епископије, односно Жичке архиепископије 1219/1220. године...

"Нигдје се у пасусу не помиње СПЦ. Погледајте се и увјерите се сами, текст је јаван, па видите да ли је ово тачно или разне интерпретације”, рекао је Абазовић.

Одбацио је и примједбе на члан 2, у вези са јавно-правним овлашћењима, и тумачења да се он односи на наводно преношење овлашћења са државе на цркву.

"То нема везе са тим, ради се о њиховим овлашћењима у складу са канонским правом СПЦ, да људима могу да издају крштеницу. Дакле, ко је одлучио да се крсти, да може да добије папир да је тај вјерски обред урађен на том мјесту. Ако је ту нешто проблематичнно, мислим да је то злонамјеран коментар", рекао је Абазовић.

Рекао је и да не стоје тврдње у вези са изградњом храмова, јер је прописано да се то односи само на оно што гради Црква, гдје је Црква једна уговорна страна.

"Све што пише односи се искључиво на надлежности државе или једне вјерске заједнице (СПЦ), док друге заједнице имају своја права и обавезе, оне су већ уређени или ће бити, ако се за то искаже интересовање на потпуно исто начин”, рекао је Абазовић.

Не стоје, каже, ни тумачења у вези са културним добрима да ће "неко да понесе манастире у Чацак или Лесковац”.

"Да демистификујем ту врсту пропаганде. Ниједно културно добро не може да се прода, измјести, изузев у складу са законодавством Црне Горе", рекао је Абазовић.

Он је поручио и да не постоји уговор који је изнад закона и Устава Црне Горе, о чему год да се ради.

Такође, навео је да униформисана полиција ни иначе, не улази у храмове, цркве и џамије, као ни у хотеле са пет звјездица, у образовне институције, скупштину, осим у случајевима кад су угрожени безбједност или здравље људи, као што без налога, не може ни на приватан посјед.

"Желимо да се Црна Гора помири. Имаћемо идентичан третман према свим другим вјерским заједницама, које изразе жељу. Зашто је циљ да ово питање сада третирамо? Можемо и за два, пет мјесеци, пет година, али је циљ да људима помјеримо фокус на нешто што је стварно важно за животни стандард", рекао је Абазовић.

Министар правде Марко Ковач рекао је да је приједлог Темељног уговора са СПЦ у сагласности са Уставом и законом Црне Горе, те да су неке ствари измјењене, а наважније је да је у сагласју са текстовима уговора које је Црна Гора потписала раније са католичком, јеврејском и исламском вјерском заједницом.

„Направили смо упоредну анализу са уговорима који су раније потписани. На основу те анализе можемо констатовати да је више од 95 одсто одредби идентично или веома слично са одредбама других споразума“, подвукао је он.

Ковач је истакао да ни у чему није повријеђен јавни интерес, нити доведен у опасност правни поредак Црне Горе.

Навео је и да се ради о уговору унутрашњег права, и да нема карактер међународно-правног споразума, додајући да држава има намјеру да са свим верским заједницама успостави односе и призна највећи могући степен вјерских права и слобода с ходно Уставу и Европској конвенцији о заштити људских права.

„Нисам чуо ниједну правну критику на нормативни дио текста, већ само политичке коментаре на правни дио текста. Критике немају никаквог утемељења“, истакао је Ковач.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.