Ристо Марић: Тражићу помоћ за Модричу од Дачића и Палме

Нећу се либити да искористим познанства са политичарима из Србије, као ни да прихватим бесповратна донаторска средства ако ће то ићи у корист грађанима Модриче.

Ово у разговору за портал МојМодрича,инфо каже кандидат Социјалистичке партије за начелника Модриче Ристо Марић и додаје да га животно, радно и политичко искуство, те богата биографија, издвајају од других кандидата.

Шта Вас је мотивисало да се кандидујете за начелника општине?

Има много мотива. Један од њих је тај што смо на протеклим изборима имали три одборника у Скупштини и та три одборника су, заједно са ДНС-ом, чинили скупштинску већину и након моје смјене у „Шумама Српске” два одборника су се повампирила и окренула плочу против наше политике. Да би поправили резултат и имали јачу листу морали смо да имамо свог кандидата за начелника, јер свака листа која нема кандидата за начелника расипа гласове. Друго – мој радни вијек и политички живот дају ми за право да се кандидујем и покушам да освојим мандат за начелника, а оно што је сигурно јесте да моје искуство може допринијети развоју модричке привреде.

Врло важно је поменути и то да је за вријеме мог мандата као потпредсједника Скупштине општине Модрича донесено седам регулационих планова, међу којима и Индустријска зона. Тај план никада није угледао свјетло дана. Тражио сам да усвојимо одлуку о изради поменутог РП, али постојећа власт, коју сам чинио и ја, није нашла за сходно да то испоштује.

Имамо могућност да страним инвеститорима понудимо оно што нуде људи из Градачца, Грачанице, Тешња, Древенте, Оџака. То је мој мотив и желим у овом мандату да створим добре услове за даљи раст и развој, а послије – омладино, изволите.

У Вашем плану и програму привреда заузима високо мјесто. Имате ли план како да је још више унаприједите и за шта ћете се још залагати уколико будете изабрани?

Привреда је приоритет свих приоритета. Морам да вас подсјетим да је Модрича до 1992. године била четврта по развијености у БиХ по структури привреде. Кроз фамозну приватизацију нисмо успјели да сачувамо привредне капацитете у мјери у којој је то урадило окружење. Рафинерија уља Модрича је прије била ослонац свим привредним капацитетима у општини, а данас то није. Знамо на који начин је извршена приватизација и на који начин се средства по основу укупног прихода књиже, као и то да смо ми на основу тог прихода добили мањи коефицијент издвајања средстава из наплаћеног ПДВ-а и будите сигурни да ћу кроз мандат ту стопу издвајања из ПДВ-а у корист буџета локалне заједнице да промијеним на више.

А што се тиче конкретног плана и програма у нашем програму све је наведено и јасно пише за шта је вијеме. А вријеме је да искористимо географски простор на којем се налазимо. Имамо аутопут 5Ц, аутопут Вукосавље-Бијељина и крак који ће да спаја Градачац и Тузлу, жељезнички чвор, магистрални пут поред тог аутопута. Ми смо чвориште које би требало да искористи ту прилику када је у питању подизање привреде. Највећи проблем је што се данашња привреда заснива на нискоакумулативним гранама, а то је обућарски сектор. Притом ово говорим не умањујући значај ових привредника. Високоакумулативна индустрија искључиво се веже за Рафинерију и дијелом индустрије која је стационирана у Милошевцу. Све остало је спорадично, док смо прије ових збивања имали Рафинерију, Хемију, Пољопривредно добро, металну индустрију, клаоницу, млин и све оно што носи високу акумулацију.

Морамо да се угледамо на Дервенту која је створила услове свим инвеститорима без обзира на то да ли то били страни или домицилни. Начелник општине усвојио је регулациони план, издвојио простор, извршили су правичну надокнаду тог земљишта које је изузето за те намјене и привели то земљиште намјени индустрије, односно онима који желе да инвестирају. Кроз то су уредили инфраструктуру, урадили површине, ријешили питање струје, воде, канализације… То је дио онога што сам желио да кажем када је у питању наш програм, а да не заборавимо услуге и пољопривреду.

Имамо Пољопривредно добро које је под концесијом одређених људи из Српца, на површини од неких 540 хектара. Покушаћемо интервенисати кроз Комисију за концесију која је додијелила ово земљиште на 15 или 30 година. Тражићемо да онај ко је концесионар покуша повећати производњу. Такође ћемо тражити од Министарства за пољопривреду, водопривреду и шумарство да дио земљишта које концесионар не обрађује пребаци локалној заједници, па да она уступи то земљиште пољопривредницима. Када су у питању услуге, наш највећи проблем је школовање занатских услуга свих профила. У Модричи немамо обућаре, електроинсталатере, браваре, лимаре…

Када су у питању комуналне дјелатности наша комунална организација и водовод су у већинском приватном капиталу, али не видим ниједан разлог да није. Морамо наћи добар партнерски однос да побољшамо могућност снабдијевања грађана питком водом у оној мјери и количини колико то недостаје. Такође, покушаћемо поново да активирамо пројекат који је био актуелан 2004. године, а то је спалиона за четири локалне заједнице. Када је у питању отпад који Рафинерија уља складишти на простору МЗ5, а то је наша чувена гудронска јама, јасно је да је то еколошка бомба и ту ћемо покушати наћи рјешење.

Надам се да ће буџет општине по основу подизања привредне активности бити значајно већи, а када имамо значајно већи буџет, онда ће сви корисници буџетских средстава имати више.

Да ли је било лако направити овакав план и програм с обзиром на то да сте сада навели низ неријешених проблема у овој општини?

Ја у овом граду живим од рођења и дијелим и добро и лоше, а свој први радни оснос засновао сам у локалној управи гдје сам радио на пословима плана анализе и општим пословима привреде и у периоду од 1984. до 1986. године сам био помоћник секретара за привреду и општу управу да би 1986. године, као један од најмлађих директора у БиХ, преузео баш ове дјелатности које су данас друштва са ограниченом одговорношћу, односно приватни привредници и приватни капацитети. У питању је Занатска задруга и ту сам радио до 1992. године.

Од 1986. до 1992. године и кроз период од 1992. до 1994. године, када сам био директор „Тргопромета”, могао сам да сагледам шта се све то може, односно колико се може. А да не причам о послијератном периоду и какве су све погрешне потезе повлачиле власти, почевши од лоше приватизације и свега оног што прати приватизацију.

То моје животно искуство ми даје за право кад кажем да овај наш програм можемо сигурно реализовати без икаквих турбуленција. Истина је да ћемо у прве двије године имати проблема са буџетом због пандемије. Биће много много тешко, али се надам да ће у периоду 2023/2024. доћи до позитивних промјена када је у питању и пандемија и могућност да привреда крене оним темпом који је имала до 2019. године.

Морам да нагласим да је основни проблем у БиХ тај што наши политичари политиком трују како један тако и други народ и наш највећи проблем у РС што се ја као грађанин, а не као политичар, осјећам навече кад лијежем да ујутро требам да идем да се хватам за вратове са људима из другог ентитетета.

Морамо да промијенимо своју свијест и своје размишљање и све док је Дејтонски споразум на снази морамо БиХ да прихватимо такву каква јесте. Стално говоримо како је РС бољи дио ентитета, а само кантон Сарајево има бруто друштвени производ као цијела РС.

Модрича нема статус развијене општине иако је то била. Да ли и шта планирате да учините да се то промијени? Који је разлог што је неразвијена?

Кључни проблем је привреда. Имамо нискоакумулативну грану и имамо 200 запослених у Рафинерији када је у питању високоакумулативна грана, те дио запослених у привреди на простору Милошевца. Та два критеријума су кључна када је у питању утврђивање критеријума због чега је општина Модрича изгубила статус развијене општине. Не заборавите да је општина Модрича до 1992. године имала 11.000 запослених, од тога осам хиљада у привреди.

Имате ли план за развој руралних средина?

Малоприје сам рекао да Пољопривредно добро сада има статус који би могао бити много бољи и да би се из тог дијела земљишта који се не обрађује, али је под уговором о концесији, дио могао изузети и дати пољопривредницима на подручју општине Модрича. Поента је што имамо огроман одлив младих из руралних средина и нико не жели да се бави пољопривредом без обзира на подстицаје које Влада РС издваја.

Мислим да су ти подстицаји недовољни да би сачували рурално подручје и оне који хране овај град. Средства која се издвајају и буџета РС за разне подстицаје морала би бити већа да бисмо задржали пољопривредне произвођаче. Проблем је што данас немамо земљорадничке задруге које су биле у служби пољопривредних произвођача. Данас се пољопривредни произвођач ослања на самога себе.

Како бисте оцијенили културна дешавања у Модричи и како ћете их унаприједити?

Када је у питању област културе, она је била на нивоу потреба грађана. Међутим, требало је кроз буџет да се издвоји значајнији дио средстава када је у питању спорт. Знате да је Модрича била позната по одбојкашком и фудбалском клубу не умањујући вриједност осталих спортских клубова који дају значај развоју спорта. Средства нису усмјерена тамо гдје смо препознатљиви и тамо гдје се окупља највећи дио младих које треба да отргнемо од улице, кафића и порока. То је оно гдје ћу ја себе базирати.

Какво је Ваше мишљење о противкандидатима и шта Вас издваја?

Нећу се освртати ни на једног кандидата. Довољна је моја биографија. Мој радни вијек је почео у локалној управи 1980. године. До 1986. године био сам помоћник секретара за привреду и општу управу, а након тога директор Задруге у Модричи. Од 1992. до 1994. године био сам ратни повјереник „Тргопромета”. Када сам дошао на то мјесто, ниједан објекат није био читав, нити смо нашли грам робе који би могао да послужи грађанима. У том периоду сам оставио милион марака плаћене робе и никоме нисмо били дужни. 2004. године освојио сам одборнички мандат у Скупштини општине Модрича и мјесто потпредсједника Скупштине до 2008. године.

Двије године касније освајам мандат у Народној скупштини РС, да би 2015. године постао директор предузећа „Шуме Српске” које су у мом мандате од четири године акумулирале добит од 27,5 милиона марака, што ниједан директор прије мене није урадио. Поново сам 2018. године освојио мандат народног посланика.

Како коментаришете то што је Мара Милошевић одустала од ТВ дуела ?

Не желим да улазим у опсервације због чега она није дошла, али цијеним да је у питању неискуство када су у питању овакве емисије. Она је изузетно млада особа која је завршила приправнички стаж прије двије године и која има двије године радног стажа у Народној скупштини и мислим да се она не би снашла у оваквом дуелу.

Каквог начелника могу да очекују грађани Модриче уколико будете изабрани?

Ви мене не познајете, али нема те особе са којом ја не бих могао да разговарам и на улици, а камоли у канцеларији. Треба разговарати са људима, прихватити њихове и позитивне и негативне особине и заједно тражити рјешења за проблем који их тиште. Мој приоритет ће бити привреда, стварање услова за инвестирања и нема тога у Модричи ко би могао да ме натјера да се поново кандидујем на ту позицију. Преко моје политичке партије имам отворена врата према Дачићу, Вучићу и Палми и неће ми тешко пасти да одем до њих када су у питању инвестиције које су неопходне нашој локалној заједници. Ми смо такође пропустили најмање 15, ако не и 30 милиона бесповратних донаторских средстава од Исламске заједнице захваљујући неким лошим одлукама.

Ви онда сматрате да веза предсједника СНСД-а Милорада Додика и Александра Вучића није била довољно добра?

Нисам на то мислио. Ја сам само пренио моја размишљања у вези донаторских средстава која су рецимо добиле општине Шамац, Сребреница, Осточно Сарајево, Дрвар и остали, а ми као локална заједница нисмо могли смоћи снаге и тражити. А тада смо једнако били поплављени као и те општине. Не једном сам сједио и разговарао са Ивицом Дачићем који је са Палмом један од најбољих пријатеља. А та два човјека чине власт у Србији. И у том контексту сам споменуо ово познанство, јер мени неће бити тешко да тражим средства. Зар је срамота питати и тражити?

Каква су Ваша очекивања од избора?

Ја ћу побиједити сигурно. Све ове анкете су нешто сасвим друго у односу на стање на терену. Ово кажем зато што велики број грађана цијени ово што сам рекао о себи, а сви остали кандидати, осим Гордане Видовић, не могу да кажу да су били привредници или да су допринијели овој друштвено политичкој заједници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.