Каповић Соломун: Бањалука постала град бетона
БАЊАЛУКА - Кандидат СНСД-а за одборника у Скупштини града Бањалука Маријана Каповић Соломун рекла је Срни да се овај град у протекле четири године, умјесто зеленилом, бавио бетонирањем површина, и то веома агресивно и без икаквих консултација са становницима, а посебно са струком.
"Бањалука је одувијек била позната као крајишка љепотица са много зеленила, које је њеном становништву пружало угодне услове за живот. Процјена је да се у граду налазило више од 23.000 одраслих стабала на зеленим површинама и у алејама", подсјетила је она.
Соломунова је нагласила да су ове површине плућа сваког града и да имају вишеструку функцију.
"Зелене површине стварају угодан амбијента за живот, пречишћавање ваздуха апсорбују чврсте честице и прашину на лисним површинама, ублажавају екстремну температуру, те смањењују ниво буке, што је од посебног значаја у урбаним зонама", навела је она.
Према њеним ријечима, какав је приступ и став градских отаца о зеленој матрици Бањалуке говори и чињеница да највећи град Републике Српске има свега два заштићена подручја, пећину Љубачево и Универзитетски град гдје су смјештени ректорат и неки факултети.
Соломунова подсјећа да је у протеклом периоду организована садња стабала заједно са матурантима средњих школа и то мјесто је названо Алеје матураната, а 2018. године је посађено 115 стабала дивљег кестена на простору зелене површине тврђаве Кастел.
"У Улици Бранка Поповића 2019. године засађено 114 стабала липе, а 2020. године 105 стабала каталпе на подручју код Универзитетског клиничког центра у знак захвалности медицинском особљу у току пандемије вируса корона. Такође, Алеја матураната је подигнута и поред нове улице која повезује Паприковац и Лауш", рекла је Соломунова.
Међутим, нагласила је она, велики број стабала подигнутих у алејама је потрган због бетонирања површина која често нису била у складу са Регулационим планом.
"Поразна је чињеница да ниједан нови дрворед није подигнут у посљедње четири године, осим стихијског, нестручног и непланског засађивања великог броја стабала на малим површинама /примјер такозваног Парка ослобођења, зелене површине код "Кајака"/ не водећи рачуна у потребној густини садње, нарочито у градским срединама. На сцени је принцип `посади и усликај се`", истакла је Соломунова.
Она сматра да се не смије заборавити и шта симболизују засађена стабла, а као примјер за то навела је 52 стабла у бањалучком насељу Шарговац која симболизују исти број страдалих ученика који су злочиначки убијени 7. фебруара 1942. године и који никада не смију бити заборављени.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
