Калинић: "Отворени Балкан" је кукавичје јаје за БиХ

Ово поручује Зоран Калинић, кандидат ове странке за предсједника Републике Српске, који истиче да актуелна власт и тзв. опозиција, која је некада била власт у Републици Српској до пуцања гласних жица, подржавају концепт тзв. Отвореног Балкана не помињући народу, свјесно или несвјесно, да је то механизам разарања држава.

Свој став, Калинић је образложио у неколико тачака, а на самом почетку навео је да је царина централни приход држава.

"Царина као јавни (фискални) приход - дажбина коју држава наплаћује на промет робе преко државне границе (између држава), представља посебно пореско давање и спада у групу посредних пореза. Као најстарији облик управљања трговином, царина је између осталог инструмент спољнотрговинске политике. У свом економско-историјском развитку, од мјере која је имала понајвише фискални карактер и служила повећању државних прихода, царина се развила у заштитну мјеру домаће индустрије и домаћег тржишта од иностране конкуренције. Укидањем царине у тзв. Отвореном Балкану, губимо цјелокупан приход од царине. То нам не треба!", наглашава Калинић.

Остајући на проблематици царине, он додаје да би уласком у царинску унију БиХ, изгубила самосталну спољнотрговинску политику јер је царинскам унија облик међудржавног споразума - економски простор у којем се државе чланице обавезују да ће укинути међусобне царине и квантитативна ограничења трговине, а према трећим земљама примјенити заједничку тарифу.

"Царинском унијом се врши усклађивање трговинских политика, односно одређивање заједничких царинских стопа према земљама које се налазе ван те царинске уније. Када се тарифни систем царинске уније усвоји, нема више промјена! То значи да би Република Српска, односно БиХ, морала да обустави своју самосталну спољнотрговинску политику, која омогућава склапање споразума о слободној трговини и преференцијалној трговини са државама ван царинске уније и да буде у немогућности да више заштити царинском тарифом оне производе, који су од виталног значаја за Републику Српску, односно БиХ", истиче Калинић.

Према његовим ријечима, заговарање успостављања Отвореног Балкана подсјећа на однос бивше ФНРЈ према Албанији, када је ова држава добила од Југославије огромне привилегије, а посљедице тога биле су, тврди, огромне.

"Народ треба да се подсјети да је Југославија, током 1944-1945.год. односно све до 1948.год. испоручивала Албанији, у виду поклона, огромне количине житарица и друге хране, материјала за привредну обнову земље, демонтирала фабрику шећера у Сивцу и друге објекте у Србији, радио станицу, аутоматску телефонску централу у Београду, штампарију итд. У вриједности која данас достиже милијарде долара и све то је поклонила Тирани. Зашто је ФНРЈ то радила под руководством Тита? Уговором из 1946. године установљена је заједничка одбрана и најтешња војна сарадња са Албанијом. У току 1946-1947. године посредством 26 закључених уговора, успостављена је царинска и монетарна политика између тадашње Југославије и Албаније, а границе двију земаља, биле су отворене за несметано насељавање албанског живља на КиМ и у Македонију. Затварајући очи пред катастрофалним последицама ове политике, крајњим сиромаштвом у земљи, Титова влада ФНРЈ је ту политику оцијенила као “велики успјех”. Експлоатација сопственог народа, у тадашњој Југославији, сматрана је врлином, а довођење Албанаца на КиМ “револуционарним, историјским успјехом”. И дан данас, скупо плаћамо цијену те “генијалне” Брозове политике царинске и монетарне уније. Подсећа ли вас та Брозова политика царинске уније, слободног протока људи и капитала, на садашњу политику која се крије иза тз. Отвореног Балкана?! Што би млађа генерација рекла, copy-paste!", каже Калинић.

Он додаје и да би царинска унија поред Албаније, С. Македоније, Србије у перспективи подразумијевала улазак и БиХ и тзв. Косово у царинску унију, чиме би директно признала самопроглашено Косово.

"Имајући у виду да је царинска унија међудржавни споразум, БиХ би потписала посредно признање сецесионистичког Косова, у виду међудржавног уговора и тиме грубо нарушила међународноправни поредак, Резолуцију 1244 СБ ОУН и Устав Републике Србије у погледу њеног суверенитета и територијалног интегритета", наводи Калинић и додаје да је царинска унија Отвореног Балкана антируски концепт који иде у корист британско-бриселској стратегији за спречавање утицаја Руске Федерације на овом подручју.

"Она је првенствено, геостратешки, усмерена против Руске Федерације. Државе у тзв. Отвореном Балкану би се споразумно догаварале у вези са царинским тарифама према трећим земљама, што би у прегласавању значило да се отвара могућност постављања високих царинских тарифа за оне производе који су од виталног значаја за сарадњу Руске Федерације и држава тзв. Отвореног Балкана. Зашто странке, које у Републици Српској истичу битност сарадње са Руском Федерацијом заправо раде противно интересима Руске Федерације, а тиме и против интереса српског народа у Републици Српској?! То би био маневар да се амортизује утицај Републике Српске и фаворизује утицај Сарајева. Највећи губитници увођењем царинске уније у тзв. Отвореном Балкану биће Република Србија и Република Српска. Зато, да би Република Српска била НАША ПРИЧА А НЕ ТУЂА, не смијемо да ступамо у Отворени Балкан који је заправо кукавичје јаје за отворено уништавање Републике Српске", закључио је Калинић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.