Због чега се Крупа на Врбасу нашла на листи најбољих туристичких села на свијету

Крупа на Врбасу може се похвалити слаповима на рјечици Крупи, воденицама које и даље мељу брашно од разних врста житарица, бициклистичким и пјешачким стазама, црквом Светог Илије у оквиру манастирског комплекса, као и Гребен градом, средњевјековном руином у близини манастира. Каскадни водопади, хук воде, старе воденице, стазе дуж обала Крупе, предиван шумовити предио и чист ваздух идеална су локација за одмор од градске вреве.

Рјечица Крупа улива се у Врбас, а иначе, у мјесту Крупа на Врбасу налази се неколико кампова на обалама, док се туристима нуди и смјештај у приватним бунгаловима и викендицама. Ово мјесто посјећују туристи из цијелог свијета.

Горан Видовић, који живи у Крупи на Врбасу, поред атрактивних слапова сматра да је велика предност ове локације чињеница да се налази на само 25 километара од центра Бањалуке.

-Дестинација је лијепа, није далеко, садржаја неког да сад кажем нема како би требало, али и сужен је простор ту. Најатрактивнији су слапови, воденице, којих нема колико их је било некада, а манастир је на првом мјесту - рекао је Видовић.

Говорећи о туристима он је рекао да их нема само зими када је ружно вријеме, али се и клима потпуно промијенила па иако се некада снијег овдје задржавао од краја новембра до маја, сада рјетко и пада.

Захваљујући томе туристи долазе да посјете слапове и током јануара, а највише излетника и туриста долази када је сунчано и током празника.

-Притисак туриста и Бањалучана је углавном љети, прољеће љето и ако је јесен лијепа -  рекао је Видовић.

Он је одрастао у Бањалуци, а сада је на својој дједовини. Деведесетих година прошлог вијека направио је рибњак за узгајање пастрме и од којег живи његова породица.

Каже да им посао иде добро, иако је тешка ситуација, а из године у годину све теже и теже. Због рата у Украјини поскупила је и храна за пастрмке која се углавном увози из Италије и Данске. Каже да опстаје, јер супруга и он сами раде на рибњаку и немају запослених радника.

-Иначе, рјечица Крупа је била у бившој Југославији позната као резерват за поточну пастрмку, никада није био дозвољен риболов. У њој је било рибе као у мом рибњаку -, рекао је Горан Видовић напомињући да то сада није случај.

Они који посјећују слапове на Крупи често долазе и да купе свјежу пастрмку с рибњака, а Горанов син у љетњим мјесецима отвара мали кафе-ресторан, у којем су главно јело пастрмка и уштипци.

-Ово су Плитвичка језера у малом, баш у малом - додао је Видовић.

Од посјетилаца зарађују и воденичари на слаповима, продајући брашно те роком љета и уштипке. Мали број је оних који након шетње дуж обала Крупе не купе бар килограм брашна од пшенице, јечма, ражи, кукуруза или хељде.

У првим данима јануара Крупу на Врбасу посјетио је и Озгур Гецићи из Француске.

-Први пут сам ту, мјесто је одлично, свима препоручујем да дођу овдје, да посјете ову локацију -рекао је он.

Говорећи о ономе што би било добро да се уради рекао је да су тешко пронашли ово мјесто, јер није добро означено, требало би да има већи паркинг, као и би могло више да се поведе рачуна о чистоћи.

Он је нагласио да би, с обзиром на број посјетилаца било добро да постоје угоститељски капацитети, кафић или ресторан који би радио сво вријеме.

Босиљко Корићанац из Масловара код Котор Вароша ову локацију је посјетио други пут у животу.

-Треба посјетити. Ово је нешто феноменално. Много људи не зна за овакве ствари, који живе около. Имам родбину недалеко, мислим да никада нису били овдје и њима ћу препоручити да дођу кад год могу овдје -  рекао је Корићанац.

Говорећи о томе како би ова дестинација могла да се унаприједи рекао је да би било добро када би постојао већи паркинг, јер је морао чекати дуго да се ослободи мјесто да би се паркирао. Такође је истакао да му је жао што се у овако лијепој ријеци и мјесту може видјети смеће.

За најбоља туристичка села изабране су 32 дестинације из цијелог свијета, односно из 18 земаља у пет свјетских регија, а Крупа на Врбасу је једно од још 20 села која ће ући у програм надоградње. Свих 52 села ће постати дио UNWTO Глобалне мреже најбољих туристичких села креиране 2021. године, која од тада окупља 115 села с пет континената.

Како је саопштено из UNWTO, ово признање одаје се руралним дестинацијама које прихватају туризам као покретач развоја и нових могућности за радна мјеста и приходе, истовремено чувајући и промовирајући вриједности и производе засноване на заједници. Иницијатива одаје и признање селима за њихову посвећеност иновацијама и одрживости у свим њеним аспектима - економским, друштвеним и еколошким - и фокус на развоју туризма у складу са циљевима одрживог развоја.

Разматрана је кандидатура 136 села из 57 држава чланица UNWTO, а свака држава чланица могла је номиновати највише три села за избор у 2022. години.

Програм надоградње у оквиру иницијативе “Најбоља туристичка села” користи бројним селима која не испуњавају у потпуности критеријуме за признање. Ова села добијају подршку од UNWTO и његових партнера у побољшању елемената у областима у којима су идентификовани недостаци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.