Вунене чарапе главу чувају
БАЊАЛУКА - Са иглом и плетивом у рукама, које је уједно и њихово најјаче оружје, баке своје производе продају у близини бањалучке “Тржнице”, а на тезгама доминирају приглавци, вунене чарапе, прслуци и џемпери.
И док уз вјештине плетење другују и више од пола вијека па продају све што исплету са десет прстију, с друге стране то је и мјесто гдје у времену тешке материјалне ситуације допуне кућни буџет.
Више од шест деценија бака Станојка Пеулић другује уз игле. Своје слободно вријеме као дјевојчица проводила је играјући се са плетивима, које је касније постало и њена страст.
Док је била запослена, прича за “Глас Српске”, није могла да се посвети штрикању, али одласком у пензију пронашла је прегршт слободног времена, а умијеће претворила у лијепу зараду.
- Плетем од дјетињства. Сада када сам отишла у пензију поново сам почела плести, добро дође за кућни буџет, пензије су лоше - рекла је Станојка.
Њене тезге обилују разним одјевним предметима, који одишу топлином дома и носталгично враћају у нека прошла времена.
- Приглавци се крећу од десет до 15 марака, чарапе су мало скупље. Нисам у времену ових великих поскупљења нешто превише дигла цијене, само оно што сам морала да не идем у минус - вели Станојка.
Понуда је разноврсна, а како каже бака, за сваког има понешто.
- Све генерације купују наше производе, јер је зима на прагу, а уз њих је лакше пребродити хладне дане, јер чарапе чувају главу. Купују деке и баке унуцима, а деси се и да дјевојка купи момку или обратно, а кад видим да је љубав права, онда може и јефтиније - каже Станојка.
Радује је што и даље има купаца те да њене тезге не посјећују само домаћи купци.
- Штрикамо од домаће вуне, али има и синтетике. Неко не подноси вуну, тражи мекше, неко тражи баш вуну, све зависи од човјека до човјека. Дође и са стране доста људи, ту су туристи из Словеније и Њемачке, али и велики број наших људи који живе у дијаспори - додаје она.
Наглашава да су труд, залагање, али и искуство, неопходни да би дошли до квалитетног готовог производа.
- Стрпљење је кључ за добре приглавке или чарапе. Све се може исправити - прича ова старица.
До Станојкине тезге разноврсну понуду изложила је још једна пензионерка, која каже да њена љубав ка плетиву дотира још од првог разреда основне школе.
- Чарапе плетем у слободно вријеме, кад се то ради, не гледа се на сат. Ручни рад се ради од срца, а најважније је искуство. Отац ми је донио игле прије оловке у руку, што значи плетем чим сам проходала. Поред чарапа и приглавака сада продајемо и капе и рукавице, јер је већ хладно - рекла је ова бака, која није жељела да јој наводимо име.
Обје баке сагласне су у једном да цијена није никада пресудна те се увијек могу договорити са купцима. Додају и да је најважније да сви имају ствари које нам чувају здравље, а то су производи од вуне.
Млађе генерације
Станојка Пеулић наглашава да је важно и да надолазеће генерације знају да плету, а таквих дјевојака је све мање.
- Излази то из моде, али уз то често се омладина запосли па није им ни невоља. Уз то знам неколике и младе дјевојке које живе у селима око Бањалуке које знају да плету исто као ми које ово радимо од дјетињства - рекла је Пеулићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
