Уз сјећање на безбрижна времена састали се матуранти прве генерације ОШ Станко Ракита
Бањалука - Била су то безбрижна времена када смо сви мислили да нас чекају само лијепе ствари. Драго ми је да смо се окупили у великом броју након 45 година, да се присјетимо најљепшег периода у животу, ђачког доба пуног смијеха, истинске среће и неспутаности.
Ријечи су ово Саве Ћурлића, матуранта прве генерације некадашње Основне школе "Ајша Карабеговић" у Врбањи, која сада носи име "Станко Ракита". Он је у суботу дошао из Београда на прославу 45 година постојања и рада школе. Годишњицу школе искористило је око 50 бивших ученика првих генерација као идеалну прилику да се поново окупе и евоцирају успомене на безбрижне ђачке дане. На ђачки састанак дошло је и 13 наставника, а све то није мало ако се узме у обзир да је многе живот одвео на разне крајеве свијета.
- Послије 45 година толико је емоција, јер дивне успомене носимо из ове школе. Ово је дан о којем многи људи размишљају и вољели би да им се деси, али, нажалост, многима се не деси. Већ 35 година живим у Београду и радо сам само због ове прилике дошао у Бањалуку. Хвала Вити Пејаковићу, који нас је окупио, јер све је могуће кад постоје ентузијасти као што је он - рекао је Ћурлић.
Додао је да никада неће заборавити анегдоту када му је најстрожи професор математике на једном часу дао двије петице, јер је оцијенио да његов одговор вриједни за десетку.
Организатор окупљања Вито Пејаковић, који живи у Бањалуци, каже да је годину тражио другаре који су се расули по Америци, Аустралији и Европи.
- Кратак је живот и људи треба да се друже и виде након толико времена. Било је и суза и смијеха, одржали смо разредни час, а након тога отишли у ресторан на ручак и музику до касно у ноћ. Сваке године ћемо практиковати ово окупљање, а идуће године очекујем још већи одзив - рекао је Пејаковић.
Саида Вехабовић, која се дјевојачки презивала Лигић, радо је дошла из Шведске да се састане са старим друштвом.
- Тешко сам препознала многе људе, али има и оних које сам понекад сретала. Драго ми је што сам их сада све видјела. Године пролазе, зашто да се поново не сретнемо и не евоцирамо успомене из дјетињства - казала је Вехабовићева.
Наставник
Наставник математике и физике у пензији Милорад - Миле Голуб имао је само ријечи хвале за некадашње ученике ОШ "Станко Ракита".
- Била су то изванредна дјеца. Могао сам да их оставим саме читав час, а да се мува не чује у учионици. Мало њих сам препознао, али сви су ми се јавили - рекао је Голуб, који је службу започео управо у овој школи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
