У УКЦ први пут примијењен иновативни начин лијечења епилепсије

Срна
У УКЦ први пут примијењен иновативни начин лијечења епилепсије

БАЊАЛУКА - У Универзитетском клиничком центру /УКЦ/ Републике Српске у Бањалуци данас је први пут изведен оперативни захват имплантације стимулатора нервуса вагуса код петнаестогодишњег пацијента са фармакорезистентном епилепсијом.

Генерални директор УКЦ-а Владо Ђајић рекао је у изјави новинарима да је данас посебан дан у УКЦ-у и велики успјех, јер настављају са увођењем нових, не само дијагностичких, већ и терапеутских метода.

"Први пут данас је у УКЦ-у извршена уградња стимулатора нервуса вагуса. Друга значајна ствар јесте што имамо у посјети два врхунска стручњака свјетског гласа из Београда, наше учитеље и менторе који су извршили данас операцију заједно са нашим љекарима и поносан сам на све то", каже Ђајић.

Он оцјењује да данашњом операцијом започиње уградња стимулатора нервуса вагуса на УКЦ-у, те захваљује стручњацима из Клиничког центра Србије, неурологу, директору Клинике за неурологију Драгославу Сокићу и неурохирургу, замјенику директора Клинике за неурохирургију Владимиру Башчаревићу, за све што су урадили за пацијенте и љекаре УКЦ-а.

"Поносан сам на наставак наше сарадње, која је давно започета, велика захвалност здравству Србије за ово што су урадили за наше становнике и љекаре од самог рата када су примали рањенике, па послије рата када су вршили едукацију здравствених радника и љечили наше пацијенте", рекао је Ђајић.

Башчаревић је изјавио да је оперативним захватом имплантације стимулатора нервуса вагуса код петнаестогодишњег пацијента са фармакорезистентном епилепсијом понуђена нова метода лијечења која се зове вагус нервна стимулација /ВНС/.

"Она се изводи тако што се један генератор електричних импулса имплантира у врат пацијента, електроде се омотају око нервуса вагуса и потом преко једне батерије, такозваног пејсмејкера настаје вишегодишње стимулисање нервуса вагуса и на тај начин се доводи до престанка, смањења или побољашања комплетне клиничке слике и епилепсије пацијента", појаснио је Башчаревић.

Он је изразио наду да ће сарадња бити настављена, истичући да оваквих пацијената има доста те да је ријеч о методи која се примјењује у Београду од 2009. године.

"Надам се да ће ово бити само почетак сарадње са УКЦ у Бањалуци и да ће се имплантација вагуса нервуса стимулатора наставити и у једном тренутку потпуно и преузети од наших колега са неурохирургије у Бањалуци који су потпуно оспособљени да ураде једну овакву врсту интервенције уз неку нашу малу помоћ у почетку, а касније потпуно самостално", рекао је Башчаревић.

Директор Клинике за неурологију, Клиничког центра Србије Драгослав Сокић каже да је веома срећан због става управе УКЦ-а Републике Српске да води рачуна о напретку струке и увођењу нове технологије.

"Стимулација нервуса вагуса је иновативни начин лијечења пацијената са епилепсијом, стимулише се периферан живац који је у контакту са битним структурама мозга одакле се та електрична активност преноси на остатак мозга и сузбија епилептичну активност. Ми смо навикли да се пацијенти са епилепсијом лече узимањем лекова против епилепсије и то је ефикасна терапија код 55 до 60 одсто пацијената", рекао је Сокић.

Према његовим ријечима, стимулација нервуса вагуса пречица до мозга.

"Ово је метода која доводи до битног сузбијања напада код две трећине пацијената код којих је имплантиран, нажалост једна трећина не реагује на то", рекао је Сокић.

Он истиче да се људи након ове операције враћају нормалном животу и свим својим активностима и који више немају нападе са падом.

"Пресрећан сам што је управа УКЦ на челу са професором Ђајићем прати савремене стручне трендове и технолошке методе које померају границе од претходнох старог лечења до напредног лечења", рекао је Сокић.

Он додаје да је од 2009. године у Клиници за неурологију, Клиничког центра Србије имплантирано 64 ових апарата.

"Апарат који је уграђен код 15-годишњег пацијента са тешком епилепсијом је модел који се зове ВНС 106 аспајер и одликује се са батеријом која је трајна. Ми очекујемо да батерија са максималним оптерећењем може да траје од седам до девет година", рекао је Сокић.

Он је додао да овај апарат има аутостимулациони мод.

"У тренутку кад се почиње градити напад, једна од нус појава напада је убрзавање срчаног рада које је врло брзо, апарат има детектор који може то да детектује и у том тренутку емитује додатни стимуланс, веће снаге у трајању од 60 секунди којим се напад пресецаЊ, рекао је Сокић.

Он је истакао да су технолошке иновације сталне и да је обавеза љекара да их прате и по могућности имплементирају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана