У изолацији и без короне
БАЊАЛУКА - Пандемија вируса корона промијенила је животе многих, а особама с потешкоћама у развоју и њиховим породицама донијела је нове изазове.
Ова, најосјетљивија категорија и без ванредних околности има ограничене могућности јер им је потребна помоћ других особа.
Директорица Центра “Дајте нам шансу - Звјездице” Жељка Перишић Нинковић казала је за “Глас Српске” да су дјеца са потешкоћама у развоју изолована и у редовној ситуацији, а поготово у ванредној.
- Ова дјеца тешко схватају ограничења која су постављена пред све нас. Њима тешко пада што не могу изаћи вани, ићи у школу, имати редовне активности или да не могу загрлити другаре. Њима је тај физички контакт веома важан, као и сама блискост са терапеутом, за стицање повјерења и бољи рад - рекла је Перишић Нинковић.
Додаје да је сада страх родитеља већи јер су корисници центра здравствено угрожена група због нарушеног имунитета. Ипак, проводе вријеме с другарима, али придржавајући се епидемиолошких препорука.
- У складу са препорукама Кризног штаба и Института за јавно здравство смањили смо број корисника у групама на пет. Свако јутро обавезно се ради тријажа. Дјеца не морају носити маске, али пазимо на размак између њих, док су запослени у центру обавезни да их носе - испричала је Перишић Нинковић.
Рад су организовали и онлајн, путем друштвених мрежа и различитих апликација.
- Дјеца су добијала материјале за рад код куће са родитељима, али су и наши терапеути били на располагању, те смо логопедске и дефектолошке третмане радили путем вајбера, “Скајпа” или “Зум” апликације - нагласила је Перишић Нинковић. Додала је да је значајна и психолошка подршка родитељима.
Директорица Удружења “Моја лука” Гордана Адамовић Ђорђевић рекла је да у Дневном центру имају групу од осморо младих изнад 20 година.
- Тренутно не можемо имати активности као раније јер су сви непокретни, па у центру не бораве истовремено. Прије короне смо имали музичке активности, физиотерапију и разне радионице како би се разбила свакодневица, али сада је све редуковано и подређено томе да буде што мање контаката - казала је Адамовић Ђорђевић.
Додала је да корисници, углавном, нису ни свјесни ванредне ситуације, с обзиром на њихово стање јер су потпуно зависни од помоћи и његе друге особе, али им недостаје дружење јер контакте имају углавном само са његоватељима.
“Дјеца свјетлости”
Да постоје тешкоће које свакодневно превазилазе, потврдила је и директорица Удружења “Дјеца свјетлости” Мирјана Којић.
- За нашу дјецу је веома важна социјализација, али прилагођавамо се ситуацији. Имамо групу на вајберу у којој су сви родитељи са којима се чујемо и савјетујемо, а у просторијама удружења никада нема више од пет људи у исто вријеме - закључила је Којићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
