Троје ђака из далеке Азије знање стиче у бањалучкој школи

Ријеч је о дјечаку који је осми разред ове школе у Борику и његовој млађој сестри и брату који похађају трећи разред у подручној школи у Ади.

Џошуу, Жаклин и Ђохана животни путеви довели су из далеке Азије баш у град на Врбасу гдје је њихова мајка пошла са супругом који је са ових простора.

Наставница историје и одјељенски старјешина осмом разреду који похађа најстарији дјечак Џошуа, Мира Ђурић испричала је да су одмах на почетку добили смјернице од стручне службе школе како да са новим ученицима комуницирају.

- Одлучила сам одмах да Џошуа сједи са дјечаком који најбоље зна енглески језик у одјељењу, а око њих у кругу су сједили ученици који такође добро комуницирају на том језику - рекла је Ђурићева.

Према њеним ријечима, Џошуа брзо усваја знање, а његови другари из клупе су у сваком моменту ту да му помогну.

- Он јесте другачији дјечак, почевши само од боје коже, али нисам примијетила да је због тога или било које друге различитости имао икаквих проблема са другом дјецом, а и сам то увијек негира - истакла је Ђурићева.

Само ријечи хвале за ову дјечицу има и учитељица Снежана Станић, која учи Џошуину сестру и брата, а наставу каже настоји да прилагоди њиховим могућностима.

- Некада им се обратим на енглеском језику, некада и на српском. Оно што не разумију ни на једном од ова два језика, саопштим им путем језичке апликације на њиховом матерњем језику или им покажем кроз фотографије - рекла је Станићева.

Према њеним ријечима, потребан је додатан напор да би се разумјели и задржали квалитет наставе, али све се може кад се хоће.

- Раде једино контролни из математике док не савладају језик, а при оцјењивању сам блажа баш из тог разлога - појаснила је она.

Директорица ОШ „Вук Караџић“, коју дјеца похађају од ове школске године, Татјана Вилендечић испричала је да су сви другари, али и наставно особље максимално на располагању новим ученицима и да се труде да им помогну у савладавању свих препрека са којима се сусрећу у новој школи и околини.

- Настава са њима се изводи према редовном плану и програму. Споразумијевање је већином на енглеском језику, иако дјеца уче српски језик како у школи, тако и са очухом - рекла је Вилендечићева.

Према њеним ријечима, дјеца су веома добро прихваћена од стране других ученика из њихових разреда и све функционише међу њима, без обзира на језичку баријеру.

- Сви се труде да се споразумију, уз помоћ учитељице и наставнице које им преводе, користе и језичке апликације, а они који добро знају енглески и сами се сналазе - истакла је она.

ИМЕНА

Татјана Вилендечић прича да је на самом почетку највећи изазов био да науче правилно изговарати имена нових ученика.

- Највише сам и тада бринула о томе да се отклоне баријере које би дјеци правиле проблем да савладају језик и да их други прихвате, а наставници и учитељица су боље памтили имена - кроз осмијех је испричала Вилендечићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.