Светислав - Буле Гонцић за Глас Српске: Обичан, нормалан народ је данашња елита
Београд - Не штедећи стваралачку енергију коју је уткао у разноврсне улоге у позоришту и филму Светислав - Буле Гонцић деценијама је једно од омиљених глумачких лица и имена у региону.
Посљедњих година има још један важан задатак - налази се на челу Установе културе "Вук Караџић" у Београду гдје ових дана вриједно спремају интересантне нове пројекте.
- Међу представама чије ће премијере ускоро бити код нас је и "Бановић Страхиња" где смо дали прилику младим играчима Балетске школе "Лујо Давичо" и нашим солистима балета Народног позоришта Београд - најавио је Гонцић.
Примјећује да друштвене околности никада нису биле идеалне, али да то никако не би требало да утиче на ствараоце.
- Свако време је добро за уметнике, уметност је виша од нас самих. Нисам за концепт да треба ограничавати број студената у одређеним школама зато што у пракси постоји само одређени низ форматизованих установа у којима они могу да раде. Важније је да се омогући солидна платформа да они ако треба направе своје позориште. Нисам тај који би требао било коме да онемогући да студира оно што жели и сања - сматра Гонцић.
Одзивом публике у УК "Вук Караџић", каже, могу да буду задовољни, а направили су један структурално другачији модел театра него што су институционални театри.
- Позориште може да мења свет. Али млади људи који се баве било којим креативним занимањем, нпр. архитектуром могу да мењају свет. Данас, када су се атрибути једног другог времена урушили елита су нормалан обичан народ и деца која тек долазе - указује глумац који је остварио значајне улоге у више београдских позоришта.
Истиче да су на прагу стварања новог профила што се тиче и публике и репертоара.
- Ми тек постављамо атрибуте новог друштва, то не може да се догоди за годину, потребно је десетак година. Али ово је преломни тренутак - наглашава Гонцић.
Подсјећа да представе морају да буду друштвено ангажоване, али да то подразумијева један шири контекст.
- Друштвени ангажман јесте препознавање једног новог времена и постављања некаквих нових естетских и етичких вредности и норми. То није само коментар на политичку или дневнополитичку тему. Позориште је од када постоји сигурно било рефлексија онога што живимо - примјећује Гонцић.
И у финансијској структури театра требало би, каже, правити промене.
- Ми смо установа која има јако мало запослених у административном и техничком сектору, а све остало радимо по пројектима са хонорарцима, са људима који се уклапају у наше тематско опредељење – објашњава умјетник који је једну од улога остварио у представи рађеној у копродукцији са Народним позориштем Републике Српске у Бањалуци.
Ријеч је о комаду "Седам и по" Мирослава Момчиловића, који је режирао Даријан Михајловић.
- Бањалука има озбиљан театар што је једна светла културна тачка. Сарађивао сам са сјајним глумцима, остали смо у правим пријатељским односима, чујемо се телефоном и када год имамо прилику виђамо се. Осим што су то моји пријатељи, они су и велики креативци - прича Гонцић.
Подсјећа да је филм одувијек био веома моћно средство, али и данас српска кинематографија има одличне глумце.
- Ми смо увек имали велику снагу у томе и добре глумце. Не би било фестивала у Нишу да немамо толики глумачки корпус који такав фестивал може да подржи - завршава Гонцић причу.
Шанса младим људима
- Да би позориште опстало треба дати шансу младим људима и стратешки размишљати о њиховој судбини јер то улагање је улагање у будућност. То је посебно сада важно када улазимо у потпуно ново време. Није једноставно и лако, болно је, много мука има, али требамо се изборити са тим - каже Светислав - Буле Гонцић најављујући јунски фестивал који младим драматурзима са завршних година драмских студија и драматургије дају прилику да своје комаде поставе на сцени Установе културе "Вук Караџић".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
