Становници града на Врбасу немају разлога за бригу: Бањалучани удишу чист ваздух, остали градови у регији загађени

Овај швајцарски портал има више од 10.000 мјерних станица широм свијета и приказује мапе квалитета ваздуха, а са индексом квалитета 289, пакистански град Лахор се јуче ујутро нашао на првом мјесту по загађености.

Истовремено, такође забрињавајућу, високу другу позицију, са индексом 182, заузео је Загреб, а трећу Сарајево, гдје је измјерен индекс 168.

Када је регион у питању, нажалост, високо на листи је и Скопље, и то на деветом мјесту, са индексом 155, као и Београд, који је са индексом 87 заузео 28. позицију.

Подсјетимо, у протеклим годинама низ пута упозоравано је на аерозагађење у већим градовима БиХ као што су, уз Сарајево, још и Тузла и Зеница, па чак и мање локалне заједнице попут Живиница.

С друге стране, град Бањалука је у посљедње четири године један од ријетких који нема веће проблеме са аерозагађењем.

Разлога је више, с тим што стручњаци као најзначајније истичу непостојање великог броја индустријских загађивача, који као енергент користе фосилна горива, као и прелазак система даљинског гријања са мазута на дрвну сјечку, односно биомасу која је обновљиви извор енергије.

Град Бањалука је преласком система даљинског гријања са мазута на биомасу процес декарбонизације, бар када је ријеч о систему даљинског гријања, у највећој мјери завршио још прије четири године.

Сада у Бањалуци највећи изазов представља загађење које долази из саобраћаја, односно од моторних возила, али и индивидуалних ложишта домаћинстава.

Анализа показује да је у протеклих десетак година рапидно повећан број аутомобила у граду на Врбасу.

Према подацима Агенције за безбједност саобраћаја Републике Српске, у Бањалуци је 2010. године било регистровано 54.730 аутомобила, а прошле године чак 78.996.

Том податку требало би додати и информацију да је просјечна старост возила у БиХ чак 16 и по година, што само по себи говори о томе о коликим је загађивачима ријеч.

Истовремено, пријетњу загађењем више не представља систем даљинског гријања. Наиме, Бањалука је, од града који је био потпуно зависан од фосилних горива, односно мазута, за седам сезона гријања дошла до тога да мазут готово уопште не користи.

Подаци из протекле три сезоне гријања показују да се најмање 95 одсто енергије произведе на биомасу, док је производња на мазут до максималних пет одсто по сезони. Рецимо, у сезони 2013/2014. производња даљинског гријања је у 100-одстотном проценту била ослоњена на мазут.

Ове промјене, које су се догодиле у протеклим годинама, допринијеле су позитивним трендовима када је у питању квалитет ваздуха.

Према редовним мјерењима која се врше у складу са еколошком дозволом, квалитет ваздуха у близини производног постројења „Еко топлана“ је у првој категорији, а емисије загађујућих материја из димњака, као и у ваздуху у околини производног постројења су знатно мање у односу на граничне вриједности, прописане Правилником о мјерама за спречавање и смањење загађења ваздуха и побољшање квалитета ваздуха.

Резултати мјерења у претходним годинама јасно показују да је након оснивања „Еко топлана“, односно промјене енергента и преласка са фосилних горива на обновљиве изворе енергије, ниво загађења у Бањалуци значајно смањен.

Преласком на биомасу, односно дрвну сјечку, концентрација карбон-моноксида (CO) је смањена два до три пута, док је концентрација сумпор-диоксида (СО2) мања за више од четири пута у односу на период када је основни енергент био мазут и када је град гријала стара „Топлана“.

Иначе, у складу са обавезама „Еко топлана“, наведеним у Еколошкој дозволи, а с циљем утврђивања квалитета ваздуха, сваке године врше се редовна мјерења имисионе концентрације релевантних показатеља квалитета ваздуха, што укључује концентрације сумпор-диоксида (СО2), угљен-моноксида (СО2), азотних оксида (NO, NO2, NOX), озона (OZ) и суспендованих честица (PM10), како на самим димњацима, тако и у близини производног постројења.

Према резултатима мјерења, средње дневне концентрације загађујућих материја кретале су се знатно испод граничних вриједности прописаних Правилником.

Када је ријеч о емитовању суспендованих честица (PM10), измјерене вриједности са димњака „Еко топлана“ биле су и до десет пута ниже у односу на вриједности измјерене на мјерном мјесту у близини објекта „Еко топлана“.

Ови подаци су, као што је и наведено, показатељ да на загађеност ваздуха утичу саобраћај и индивидуална ложишта, с обзиром на чињеницу да је мјерно мјесто било у близини стамбених објеката.

Иако су измјерене вриједности више у близини објекта него на самим димњацима, и ови резултати су били испод граничних вриједности које износе 50 микрограма по метру кубном.

Док, дакле, Бањалучани немају разлога за забринутост, градови попут Сарајева, Тузле, али и Београда и Загреба, који су неријетко на листама најзагађенијих на свијету, не могу се похвалити таквим резултатима с обзиром на то да је ваздух током зимских мјесеци нездрав, па чак и опасан по здравље људи.

Битно је истаћи да је БиХ у новембру прошле године потписала „Софијску декларацију о Зеленој агенди за западни Балкан“ којом су се све земље западног Балкана обавезале да ће заједно са ЕУ радити на циљу да до 2050. године Европа буде климатски неутралан континент, што значи да до тада процес декарбонизације треба да буде завршен, а емисија СО2 из фосилних горива сведена на нулу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.