Стадион ФК “Гомионица” надалеко познат: “Мачу Пикчу” понос Бронзаног Мајдана

Милош Васиљевић
Foto: М.Васиљевић

БАЊАЛУКА - На само 30 километара од центра града дом Фудбалског клуба “Гомионица” у Бронзаном Мајдану носи назив “Мачу Пикчу”, јер неодољиво подсјећа на свети град Инка, који је смјештен у Андима.

Због специфичне спратности трибина и природне љепоте, стадион је добио оригинално и препознатљиво име, а многи посјетиоци управо због љубави према популарној “бубамари” долазе да се увјере у необичну сличност са свјетски познатом дестинацијом у Перуу.

Бронзани Мајдан препознатљив је и по манастиру Гомионица, у који пристижу вјерници из цијеле Републике Српске. Члан Управе клуба Драган Панић истакао је за “Глас Српске” да су мјештани поносни на стадион који је у одличном стању.

- Трудимо се да будемо добри домаћини. Недјељом је код нас фудбалски празник, играју се првенствене утакмице. Сјећамо се и бољих тренутака, када смо играли Другу лигу Српске, а сада Подручну фудбалску лигу. Наш травњак могао би одговорити и прволигашким изазовима без претјеривања - рекао је Панић. Додао је да околину красе природне љепоте.

- Оближње брдо неодољиво подсјећа на Мачу Пикчу, како се однедавно званично и зове стадион - каже Панић.

Предсједник ФК “Гомионица” Драгомир Батар нагласио је за “Глас Српске” да клуб функционише већ 23 године те да с поносом играју на надалеко познатом стадиону.

- Добили смо незваничну титулу најспецифичнијег стадиона у региону. Овдје код нас је природа чаробна. Кад сам градио стадион на мом приватном земљишту нисам ни слутио да ће стећи овакву популарност - рекао је Батар.

Додао је да је поносан на све играче.

- Тежак је период генерално за спорт јер је велики одлив становништва, али боримо се да клуб живи јер бојим се ако би клуб престао с радом, да би умрло и село - рекао је Батар.

Присјећа се славних времена када су на стадиону редом падали садашњи прволигаши, бањалучки “Жељезничар” и “Омарска” из Приједора, с којом су имали велики комшијски ривалитет, али и спортско поштовање.

Батар каже да никада неће заборавити ни легенде бањалучког фудбала који су оставили неизбрисив траг.

 - У клубу су радили неки од најеминентнијих фудбалских стручњака у граду који, нажалост, више нису с нама. То су Ненад Нено Гавриловић и Предраг Дивљак и тада смо исписали најсјајније странице историје клуба. Били смо осам година стабилни друголигаши Српске. Нено Гавриловић је у идеалном тиму “Борца” свих времена што говори о величини - рекао је Батар.

Лојалност

Према ријечима Драгана Панића, овдје су рангови гдје нико не игра за новац, него искључиво због привржености и лојалности према локалном клубу, без обзира на такмичење у којем играју.

- Послије утакмице увијек имамо дружење које је важно, јер смо ту увијек да помогнемо једни другим. Кроз фудбал се стичу пријатељства, најважније је да нема црвених картона и неких ружних повика или стартова. Трудимо се да будемо добри домаћини, а тако нам узврате и наши противници на терену када код њих гостујемо - рекао је Панић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана