Шта отежава рад бањалучке Хитне помоћи
Велико је оптерећење на Службу хитне медицинске помоћи, која са тренутним бројем медицинских радника и санитетских возила отежано може да одговори на захтјеве свих лица која им се обраћају за услуге, наведено је у саопштењу бањалучког Дома здравља.
Из ове здравствене установе апелују на грађане да се јављају на прегледе само ако заиста имају хитне тегобе, јер је у протеклом периоду, нарочито у току љетних мјесеци, већи број пацијената у Службу хитне медицинске помоћи долазио на прегледе без јасних хитних медицинских индикација.
- Хитни случајеви су она стања код којих би неуказивањем хитне медицинске помоћи могло доћи до смртног исхода, озбиљног погоршања здравственог стања пацијента или настанка инвалидитета - појаснили су из Дома здравља.
Како истичу, тријажа и процјена степена хитности јесте обавезни дио у процесу рада, који се примјењивао и раније, са циљем приоритетног збрињавања ургентних, тешко обољелих или повријеђених пацијената.
- Тријажу пацијената у Служби хитне медицинске помоћи врше доктори ургентне медицине, а на основу знања стечених кроз дугогодишње факултетско усмјерено образовање, али и образовање стечено специјализацијом, као и дугогодишњим искуством стеченим кроз рад у Служби хитне медицинске помоћи - навели су из ове установе.
Ургентна стања, како кажу, процјењују се на основу индекса ургентног збрињавања, у складу са међународним прописима и смјерницама.
- Пацијентима који су се јављали у ову службу, а чије здравствено стање није било опасно по живот, одувијек су се наплаћивале услуге, што је случај и у другим локалним заједницама - саопштили су из Дома здравља.
Према њиховим ријечима, примјетно је повећан број наплаћених услуга, с обзиром на повећање броја пацијената који се јављају на прегледе без пријеке потребе.
- Овакав тренд није примијећен само у Дому здравља Бањалука, већ и у свим другим градовима Републике Српске - навели су они и додали како ниједан пацијент који је окарактерисан као хитан од стране доктора ургентне медицине до сада није платио услуге пружене у Служби хитне медицинске помоћи.
Како истичу, пацијенти који имају повишену температуру или друге тегобе које не спадају у ред хитноће првог степена, могу се сваким даном, па и у дане викенда, јавити у тимове породичне медицине.
- Разумијемо да пацијенти могу да буду забринути за своје здравствено стање, али доласком у Службу хитне медицинске помоћи због здравственог проблема који не спада у хитна стања додатно се врши притисак на рад тимова који приоритетно морају збрињавати витално угрожене пацијенте, како у станици хитне помоћи, тако и на терену - појаснили су из Дома здравља.
Забринутост
Како наводе, податак да је Дом здравља два пута у току текуће године расписивао конкурсе за запослење седам доктора у Служби породичне медицине те да су се на исте пријавила само два доктора, од којих је један у међувремену и одустао, веома је забрињавајући.
- Такође, ове године Министарство здравља и социјалне заштите РС одобрило је десет специјализација из породичне медицине, односно пет специјализација из ургентне медицине, на које се јавило укупно пет заинтересованих доктора - рекли су они.
Према њиховим ријечима, овај податак нам показује да ћемо у наредном периоду, због недостатка и мање заинтересованости младих доктора за ове гране медицине, имати велики проблем у попуњавању тимова породичне и ургентне медицине.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
