Смањење аерозагађења коришћењем обновљивог извора енергије
БАЊАЛУКА - У вријеме када све акредитоване институције за мјерење квалитета ваздуха упозоравају на загађеност широм свијета, а резултати наш регион сврставају међу најзагађеније, Бањалука се и ове године издваја, односно, према досадашњим мјерењима град на Врбасу је, углавном, у првој категорији када је ријеч о квалитету ваздуха.
Мјерење квалитета ваздуха повјерено је акредитованом Институту за грађевинарство "ИГ", а обавља се на три локације у граду, у Борику, центру града и на Петрићевцу, док се резултати свакодневно објављују на званичној страници града Бањалука.
Према овим мјерењима, забиљежена су повремена одступања, када је ваздух био у другој категорији и то на Петрићевцу, гдје је велики број индивидуалних ложишта која енергију производе махом сагоријевањем угља, док је у центру и Борику у првој категорији, када је у питању ниво мјерених полутаната.
Побољшању квалитета ваздуха у Бањалуци умногоме је допринијела и нова топлана на биомасу, односно потпуни прелазак на обновљиви извор - дрвну сјечку, што показују и статистике и мјерења током протеклих сезона.
Наиме, топлотна енергија на систему даљинског гријања у Бањалуци производила се у потпуности сагоријевањем мазута до 2014. године, када су у погон пуштене двије котловнице на биомасу - Старчевица и Кочићев вијенац.
Наредне три сезоне 80 одсто топлотне енергије произведено је сагоријевањем мазута, док је 20 одсто енергије добијено из дрвне сјечке.
Пројекат изградње нове топлане на биомасу, започет у јуну 2017. године, резултовао је сукцесивним пуштањем у погон котлова од новембра, да би "Еко топлане" у потпуности преузеле комуналну дјелатност производње и дистрибуције топлотне енергије у фебруару 2018. године. Завршетак реализације пројекта и крај прве сезоне гријања донио је нове резултате - из фосилног горива произведено је 54 одсто, док је 46 одсто топлотне енергије произведено сагоријевањем дрвне сјечке.
Прва сезона у којој су "Еко топлане" самостално гријале град донијела је нови омјер потрошње енергената, односно током сезоне 2018/2019, чак 97 одсто топлотне енергије добијено је из обновљивог извора, док је свега три одсто енергије произведено из мазута.
Сразмјерно процентима топлотне енергије добијене из дрвне сјечке, статистике иду у прилог преласку на обновљиви извор енергије и када је ријеч о мјерењима загађења. Тако је током 2015. и 2016. средња вриједност концентрације угљен-моноксида (ЦО) износила 1,046, односно 1,154 микрограма по кубном метру, а сумпор-диоксида (СО2) 25,302, односно 25,266 микрограма по кубном метру.
Мјерења у 2018. години показала су знатан пад концентрације ових честица. Концентрација угљен-моноксида прошле године износила је 0,55, а сумпор-диоксида 8,400 микрограма по кубном метру.
Захваљујући "Еко топланама", од приближно 57.000 тона емисије ЦО2 по сезони, насталих сагоријевањем мазута, достигнута је готово неутрална емисија ЦО2 примјеном обновљивог извора енергије.
Осим што се преласком са фосилних на обновљиве изворе енергије Бањалука сврстала на мапу зелених градова, о значају реализације овог пројекта говоре и бројна признања граду и компанији "Еко топлане".
Пројекат даљинског гријања у мају 2018. године добио је бронзану медаљу ЕБРД-а на Самиту о енергетској ефикасности у организацији Уједињених нација, одржаном у Јордану, као један од најбољих пројеката које је финансирала ова међународна финансијска институција. Награда је освојена у категорији пројеката у вези са одрживом енергијом.
Град је у октобру 2018. године освојио признање "Топ енерџи" за пројекат изградње нове градске топлане на биомасу, као најуспјешније изведен пројекат у категорији обновљивих извора енергије у источној и југоисточној Европи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
