Рупе на путевима и лоша расвјета муче мјештане Лазарева

Катарина Шапоња
Рупе на путевима и лоша расвјета муче мјештане Лазарева

БАЊАЛУКА - Рупе на путевима, недостатак расвјете и зачепљени одводи за оборинске воде само су неки од проблема са којима кубуре мјештани насеља Лазарево.

Једна од њих је и Свјетлана Игњић, која је истакла да су одводи оборинских вода често зачепљени, што доводи до тога да се вода задржава на путу.

- Када пада киша, наша дјеца често мокра одлазе у школу, јер их возила упрскају - казала је Игњићева.

Према њеним ријечима, посебно је тај проблем изражен у улицама Змај Огњеног Вука и Војводе Пријезде, које воде до Основне школе “Борисав Станковић”, гдје дневно прође више стотина дјеце.

- Јавили су нам се и мјештани улице Деспота Стефана Лазаревића у којој је проблем расвјета, која често не ради, а велики број мање дјеце се боји када ноћу иду из школе - појашњава она те додаје да возачи често непрописном брзином саобраћају у тој улици и да ју је потребно реконструисати због великих рупа.

Предсједник Савјета МЗ Лазарево Игор Видовић истиче да велики проблем представља висока трава, коју надлежни косе два пута годишње.

- Апелујемо на њих да начин кошења буде измијењен и да критичне тачке, попут дјечијих игралишта и пружне троуглове прегледности косе чешће, а онда остатак насеља може и да сачека - казао је Видовић.

Према његовим ријечима, још много проблема је неопходно ријешити.

- Рупе на путевима је неопходно крпити више пута, а не једном годишње и то селективно. Потребна је и санација клупа, канти за смеће, затим боље освјетљење пјешачких прелаза у појединим улицама. Замислите само да смо прије нове саобраћајне револуције имали два лежећа полицајца, док их сада имамо 14. Чак тамо гдје смо од Градске управе тражили, у улици Стевана Мусића којом пролазе камиони великих носивости, а иначе не би смјели, служба је одговорила да се треба провјерити оправданост и примијенити струка - рекао је он.

Младић који је одрастао у овом насељу Виктор Чубриловић истиче да је потребно уредити простор око Лендриног млина. Он је рекао да је ово био један од најстаријих млинова на подручју Бањалуке, а овај назив је потекао од мјештана Лазарева, јер је тај млин чувао старина Лендро и мљео жито крајем 19. вијека.

- Да овај стари млин представља и туристички потенцијал препознали су мјештани нашег насеља те су тај простор уредили као етно-парк за своја дружења и окупљања - рекао је Чубриловић.

Како каже, познати Цикара је то одржавао и чувао, али нажалост послије његове смрти тај природни драгуљ у овом насељу пропада годинама.

- Мјештани су ту често одржавали и косили, али су полагали наде да ће град препознати значај тог мјеста и помоћи им у одржавању, али то се није десило - истиче он.

Мјештани тврде да су се више пута обраћали Градској управи да би били ријешени ови проблеми, али до сада, како истичу, нису наишли на разумијевање.

Из Градске управе за “Глас Српске” кажу да програм уређења градског земљишта није усвојен на сједници Скупштине града.

- Грађани МЗ Лазарево још могу доставити приједлоге путем представника МЗ за изградњу и уређења на њеном подручју - истакли су из Градске управе.

Приједлог

Мјештани предлажу да Лендрин млин буде уврштен као потенцијална туристичка атракција Бањалуке и да буду уложена додатна средства у његово уређење, јер би привукао туристе, а и Бањалучанима пружио мјесто гдје могу побјећи од градских гужви.

- Ту је и дивно шеталиште, које води до саме обале Врбаса, гдје људи могу шетати и опуштати се. Данас је ријеткост да постоји нешто такво у неком насељу. То би значило поготово старијим мјештанима Лазарева, да могу уживати са својим унуцима и дјечицом - казао је Виктор Чубриловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана