Рашковић: Радити на очувању и развијању идентитета Бањалуке
Бањалука - Градски архитекта Бањалуке Иван Рашковић рекао је да је у Бањалуци потребно радити на очувању и развијању идентитета и јавног интереса града, а принципијелно се носити са спонтано насталим насељима.
Рашковић је истакао да су то само неки од елемената смјерница за израду урбанистичког плана Бањалуке, које су усаглашене прошле седмице.
„Бањалука, са својих 200.000 становника није мали град. То је мера која ствара услове да град буде жживежељанж, јер струка каже да су градови до 500.000 становника најудобнији за живот“, рекао је Рашковић Срни.
Он је напоменуо да је транзиција на Бањалуку, као и на многе друге градове у региону, оставила дубок траг, те да у будућности треба обратити пажњу да она не изгуби свој идентитет и човјекомјерност.
„Последице транзиције сигурно да постоје. То је период жсервисногж урбанизма, који се јавља услед слабљења институција Републике, те се више излази у сусрет приватном него јавном интересу и то је карактеристика целог региона“, рекао је Рашковић.
Он сматра да у томе нема ништа чудно, те да је логично да се у доба кризе у први план стави приватни интерес, који је и један од покретача развоја индустрије. Потребно је само, додао је Рашковић, приватни ускладити са јавним интересом.
„Када погледате ужи и шири центар, Бањалука је заиста конципирана као град зеленила јер има много зелених и слободних површина. Има занимљиву матрицу која потиче из 19. века у којој се смењују изграђени и неизграђени делови и мислим да је погрешно размишљати како је овде дошао неки жзли инвеститорж који жели да уништи паркове градећи зграде, а истовремено се борити са великом незапосленошћу“, рекао је Рашковић.
Осим тога, додао је он, треба имати на уму да се дешавају природни догађаји, који са собом носе, како позитивне, тако и негативне промјене, а човјек треба томе на најбољи начин да се прилагоди.
Рашковић каже да Бањалука треба да се развија тако да у будућности буде одржив, односно град отпоран на све видове материјалних и нематеријалних катастрофа.
„То значи да Бањалуку треба развијати да буде град који се темељи на циркуларној економији и економији знања, као и на многим другим предностима, тако да буде капија западног Балкана и регионални центар“, каже Рашковић.
Са друге стране, појаснио је овај архитекта, потребно је узети у обзир климу и климатске промјене, које су евидентне, те урадити геолошко и сеизмичко мапирање које ће показати гдје и како градити, да би у будућности посљедице евентуалних елементарних непогода биле што мање.
Када је ријеч о дивљој градњи, која представља један од великих проблема Бањалуке, Рашковић каже да је од тих, како каже, спонтано насталих насеља и зона, потребно направити секундарне центре, пласирањем различитих јавних садржаја у тим просторима.
„Не може се све оно што је настало ван плана и под инерцијом живота и одређеног историјског тренутка, тек тако избрисати, јер су то сада читава насеља, која нису настала без разлога“, рекао је Рашковић.
Према његовом мишљењу, једна од тих зона је и насеље Лауш, за које сматра да би у будућности, кроз планско осмишљавање, могло да буде развијено у простор занимљив инвеститорима, који ће по плану да реализују различите садржаје.
„Ту се чак може развити ексклузивно становање, у зеленилу, са ниском градњом, спортским центима и другим садржајима“, оцијенио је Рашковић.
Он је напоменуо да је за то потребно вријеме, али да Бањалука свакако треба да постане полицентричан град, јер за то има услове.
Када је ријеч о проблему у области саобраћаја, Рашковић је рекао да је потребно посебну пажњу, између осталог, посветити стационарном саобраћају, односно паркирању.
„У току дана путнички аутомобил у просеку стоји паркиран 23 часа, што указује на значај ове врсте саобраћаја и решавања проблема недостатка како надземног, тако и подземног паркинг простора“, рекао је Рашковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
