Радојичић: Паметни град значи квалитетнији живот грађана и нова радна мјеста

Ако то омогућите и концепт паметног града, ка којем тежимо, природно ће бити ближи грађанима, истиче градоначелник Бањалуке Игор Радојичић у разговору за Српскаинфо, о плану да се Бањалука развија у први паметни град у Српској и томе какву ће корист од тога имати грађани.

– Ако градите научнотехнолошки парк у којем ће овдје моћи да ради неколико хиљада људи, за велику плату, то је општи интерес. Друго, свакога интересује да што брже и што лакше заврши неку услугу и да не мора данима или седмицама да гања папире, а да му увијек недостаје један папир, те да хода од канцеларије до канцеларије. Када то буде могао урадити електронски – поднијети документа, захтјев, комуницирати са службеником и добити одговор или дозволу, то ће за грађанина представљати озбиљну корист – наглашава Радојичић.

Шта у пракси значи концепт “Бањалука – паметни град” о којем се све чешће говори?

Радојичић: То је нови стандард у развоју локалних заједница широм свијета и градови један по један преузимају концепт паметног града, који је широк, неограничен и може да се примијени на било коју област. У основи, треба да се побољша квалитет живота, поједностави и побољша обављање услуга које се раде у граду.

С једне стране, то је администрација, да на даљину, путем рачунара или мобилне апликације можете да добијете било коју информацију или документ. С друге стране, то су комуналне услуге, да аутоматизујете и модернизујете водоснабдијевање и снабдијевање топлотном енергијом и слично.

С треће стране, то су услуге попут саобраћаја, у којима модернизујете регулисање саобраћаја и семафорске раскрснице, аутобуска стајалишта, учините доступним информације о реду вожње, у сваком моменту распоред сваког аутобуса јавног превоза и слично.

Дакле, то је поприлично широк појам, у склопу којег све можете да модернизујете и унаприједите. Конкретно, Бањалука је усвојила тај концепт гледајући наредних 10-20 година, гдје желимо да све различите области живота полако унапређујемо, да је грађанима лакше, једноставније и брже да ураде неки посао.

То грађанима сада можда дјелује помало футуристички, посебно када се погледају и проблеми попут комуналних?

Радојичић: Често кажем да ми у Бањалуци морамо да рјешавамо и проблеме из 19, 20. и 21. вијека. Имате нека елементарна комунална питања, да негдје дође вода, а истовремено не можете занемарити да живите у времену ИТ технологија и да прескочите чињеницу да се око нас све дигитализује и развија, и да ћете остати затворени и нећете моћи да комуницирате са околином ако не усвајате све могуће дигиталне технологије.

У Бањалуци има неколико сегмената на којима се ради. Један је електронска скупштина, односно модернизација, тако да сви материјали буду електронски, те да грађанима буду доступни ти материјали путем једноставних мобилних апликација или рачунара.

Други сегмент су електронске дозволе, а Бањалука је сада у пилот пројекту за електронске грађевинске дозволе. То подразумијева да се електронски достављају одређени материјали и да можете да добијете и одговор на захтјев за дозволу.

Трећи сегмент су електронски регистри. Већ постоји електронски регистар разних процедура, правилника и образаца, а такође постоји и могућност е-регистрације предузетника -ом и Министарством за научнотехнолошки развој смо провели јавни позив и изабрали десет пилот пројеката, такође из концепта “паметни град”. Била је велика заинтересованост, јавиле су се све велике и мале домаће компаније и факултети.

Имали смо 56 пријава, од којих је одабрано десет најбољих, који треба да се примијене до краја године. То значи да ћемо добити паметно аутобуско стајалиште, ГПС праћење одређених аутобуса јавног превоза, да ћемо добити индикацију стања отпада, контејнера и прикупљеног отпада на некој локацији, електронско звучно оглашавање на пјешачким прелазима за особе с инвалидитетом.

Добићемо и веб доступност одређене понуде производа са једног руралног подручја, које је пилот зона, и слично. Значи, то је десет пројеката из различитих области који су нуклеус, да се то сутра прошири свуда у граду и да од тога имају корист сви грађани, али и појединачне фокусне групе као што су особе с инвалидитетом, становништво у руралним подручјима итд.

И успостављање научнотехнолошког парка је дио концепта “паметни град”. Како то треба да допринесе развоју града и у којој је фази?

Радојичић: То је једна од стратешких развојних ствари за град, не само концепта паметног града, већ спада и у први стратешки циљ града, а то је пословно окружење, инвестиције и запошљавање.

То није само академска истраживачка институција, већ се ради о оном што би се некад звало индустријском пословном зоном. То је простор на којем се развијају компаније које се баве модерним технологијама и креативном индустријом, а гдје ће у будућности моћи да раде хиљаде људи.

Као што смо развијали пословну зону у Рамићима или у Јелшинграду, сада је концепт да се развија оно што је напредно и што запошљава много људи који добро зарађују, имају добре плате и могу да раде за било коју компанију широм свијета.

Гдје је предвиђен такав парк?

Радојичић: Кандидовали смо првобитно три локације, али свака има своје административно-имовинске проблеме. Најинтересантнији нам је дио касарне у Лазареву, који је напуштен и запуштен, али до данас немамо сагласност Оружаних снага, иако је она оптимална по много чему.

У овом моменту јој не можемо приступити и зато смо кандидовали четврту локацију, која се налази у наставку студентског кампуса, на земљишту које је градско, иза Делта центра и новог фудбалског стадиона. Ту постоје ријешени имовински односи и могуће је релативно брзо приступити реализацији тог просторног рјешења.

Сада заједно с Министарством, Иновационим центром Бањалука и УНДП, а има и још заинтересованих страних партнера, треба да урадимо студију изводљивости на тој конкретној локацији и да идемо у реализацију.

Постоји поприличан интерес страних партнера за то, од ЕБРД, ЕИБ, УНДП, УСАИД, и сви су изразили интересовање да раде на томе. Али и у самом граду ће бити велико интересовање, јер у Бањалуци већ хиљаде људи ради у ИТ сектору, од слободњака до великих компанија, и постоји потенцијал да се још неколико хиљада људи запосли и да одавде ради за било кога у свијету.

Колико је вирус корона промијенио начин рада градске управе?

Радојичић: Вирус корона је погурао потребу за комуницирањем на даљину. Пошто је дио фирми радио на даљину, као и дио управе, појавила се потреба и да се комуникација између странке и администрације обавља, кад год је то могуће, на даљину. Дакле, да електронски достављате захтјев, документе и да на исти начин добијате одговоре, дозволе и слично.

Ситуација у којој се захтијевало смањење броја контаката погурала нас је ка овом дигиталном свијету и потреби да се услуга обави без директног непосредног контакта, чекања у редовима, гужви у пријемним канцеларијама и слично. На неки начин је погодовала развоју дигиталног свијета, што видимо и по томе што се јако проширила онлајн продаја у овом периоду, а е-услуге добиле на важности и потреби.

Ми смо се прилагођавали препорукама кад је ријеч о броју особа, чекању, дистанци, а оно што је било доступно електронским путем је зависило од саме софтверске подршке и то смо радили колико год смо могли, а у складу и са законом. Још наши закони нису на практичан начин ријешили питања електронског потписа, а ту још постоји проблем и свих електронских докумената.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.