Радијатори у Бањалуци имуни на енергетске потресе у свијету

Док власти држава широм свијета покушавају ублажити негативне посљедице по потрошаче, уз предвиђања да можда неће ни успјети да онемогуће раст цијена енергије, Бањалучани, који користе услуге предузећа "Еко топлане", немају разлога за забринутост упркос енормним скоковима на тржишту енергената у свијету.

Зоран Говедар, професор Шумарског факултета Универзитета у Бањалуци, истиче да је данас нарочито у Европи изражена енергетска криза која се манифестује у недостатку енергената и порасту њихове цијене.

"Она је узрокована политичким супарништвом великих држава, климатским промјенама, све већом потребом за енергентима у високоразвијеним државама, постпандемијским опоравком од Цовида 19, а у случају чак и довољних количина енергената криза настаје и због недостатка радне снаге, као на примјер у Великој Британији", појашњава Говедар.

Према његовим ријечима, глобални трендови су такви да цијене фосилних горива нагло расту, потреба за енергијом је све већа, а плин из Русије се мање извози.

Како је истакао, алтернативе плину су угаљ и нафта који знатно више загађују животну средину, а цијена им је многоструко порасла у задњих неколико мјесеци.

"Без обзира на то високоразвијене и многољудне државе су принуђене да користе све виша ова горива иако она продукују велике количине гасова са ефектима стаклене баште што се може негативно одразити на климатске промјене. То ће бити посебно апострофирано у новембру на сљедећем Самиту о климатским промјенама у Глазгову", истиче професор.

Због тога је, како додаје, од огромног значаја за неразвијене и мале земље да имају довољно сопствених енергената и да је њихова цијена стабилна нарочито у зимској гријној сезони, када су становништву потребне веће количине топлотне енергије.

"За становништво Бањалуке, могућности снабдјевања 'Еко Топлане' сопственим изворима енергије као што је дрвна сјечка и релативно мала зависност од глобалних за сада неповољних енергетских трендова, представљају велику предност у предстојећој гријној сезони. Предност је такође и у чињеници да се користе обновљиви извори енерије који су посебно значајни у условима борбе против отопљавања климата", нагласио је професор Говедар.

И из "Еко топлана" потврђују да је преласком са фосилних горива (мазута) на биомасу односно дрвну сјечку, када је ријеч о систему даљинског гријања, град Бањалука постигао енергетску независност.

Како појашњавају, гријање и његова цијена у граду на Врбасу не зависе више директно од колебања цијена енергената на свјетском тржишту, пошто се ради о домаћем енергенту којим Република Српска располаже у довољним количинама.

"Штавише, сва истраживања показују да Република Српска располаже огромним додатним потенцијалом биомасе која може да се користи за производњу енергије. Дакле, поред постојећих топлана и индустријских постројења постоји потенцијал за отварање нових производних погона на овај енергент", наводе из "Еко топлана".

Како додају, с обзиром да се ради о обновљивом извору енергије, прелазак са фосилних горива на дрвну сјечку је јако битан и када је ријеч о екологији, јер се при сагоријевању дрвне сјечке ослобађа ЦО2, који је природно неутралан с обзиром да га биљке користе у процесу фотосинтезе.

"Преласком са фосилних горива на дрвну биомасу добијају се и значајни позитивни економски ефекти из простог разлога што је производња енергије значајно јефтинија него производња на мазут, плин или неко друго фосилно гориво, посебно у тренутним околностима када смо свједоци великог раста цијена свих енергената на свјетском тржишту. Поред тога, у ЕУ се већ сада плаћају посебне таксе на емисију ЦО2 из фосилних горива што ће за пар година да заживи и код нас, а што ће производњу енергије из фосилних горива додатно да поскупи", истичу из "Еко Топлана".

Иначе, битно је напоменути да се БиХ заједно са осталим државама Западног Балкана кроз потписивање Софијске декларације још прошле године, обавезала да ће процес декарбонизације спровести до 2050. године што значи је наредних нешто мање од 30 година период у којем ћемо морати потпуно прећи са фосилних горива на обновљиве изворе енергије, те се након тога, фосилна горива више неће моћи користити.

"Оно што је битно за Град Бањалуку, то је да је процес декарбонизације који тренутно представља један од највећих изазова за цијели свијет и који би требало да буде завршен у наредних тридесетак година, у нашем граду, бар када је ријеч о систему даљинског гријања завршен још прије четири године оснивањем 'Еко топлана' и преласком на производњу енергије на дрвну сјечку", навели су из "Еко топлана".

Додају да је свакако битно истаћи и то да се са развојем тржишта биомасе проширује привредна активност, отварају нова радна мјеста, али и смањује спољно трговински дефицит, јер долазимо у ситуацију да умјесто да увозимо енергенте који су еколошки неприхватљиви, повећамо извоз енергента односно дрвета и производа од дрвета.

"Такође, развојем овог тржишта, отвара се могућност и за јавно предузеће 'Шуме Српске' које газдују ови природним богатством да дођу до додатних прихода што је свакако од општег значаја", појашњавају из "Еко топлана".

Подсјетимо, из "Шума Републике Српске" раније су за "Независне новине" потврдили да се површине под шумом перманентно обнављају, односно да поређење вишегодишњих података показује да површине под шумом немају тренд смањења.

Иначе, широм свијета се, када је о тржишту енергената ријеч, стање погоршава како се ближи зима, када ће постојати већа потреба за енергијом којом ће се гријати, али и освјетљавати унутрашњи простор.

Ситуацију додатно отежава притисак на власти да убрзају енергетску транзицију ка обновљивим изворима енергије, и то уочи климатског самита који ће бити одржан сљедећи мјесец.

Примјера који доказују енергетску кризу има на претек. Рецимо, у Кини се већ биљеже несташице струје, док се термоелектране у Индији боре за угаљ. У Европи поједини позивају на то да се енергија одмах ускрати онима који имају неплаћене рачуне.

Штавише, у Европи се плином прошле седмице трговало по цијени чија протувриједност износи 230 долара по барелу нафте, што је за 130 одсто више у односу на почетак септембра и осам пута више у односу на исти период прошле године. Економски и гасни експерти потврдили су да је извјесно да ће цијене природног гаса расти и у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.