Промовисана књига о бањалучкој Гимназији у земљотресу 1969. године: Најтежа година отргнута од заборава

Ова јединствена књига под називом “Бањалучка Гимназија у земљотресу 1969. - Сјећање на Цриквеницу и Селце 1969/70”, аутора и приређивача Душана Поповића и Зорана С. Мачкића, а у издању репрезентативног струковног Удружења архивских радника и Архива РС, јуче је промовисана у  Бањалуци пред многобројном публиком и некадашњим гимназијалцима који су на представљање књиге стигли из Србије, Хрватске и Црне Горе.

Душан Поповић је нагласио да је ова књига заправо покушај да врате сјећања која су заборављена прије 55 година, када се догодио немили догађај у Бањалуци.

- Ова књига ће од заборава сачувати једну чудну ситуацију, феномен који у свијету није препознатљив, а то је да одједном град напусти скоро 850 ђака. На то их је натјерала мука јер је бањалучка Гимназија након земљотреса била неусловна за наставак школовања па је кризни штаб донио одлуку да се ђаци смјесте у старо туристичко мјесто Цриквеницу, као и у Селце и Нови Винодолски. На тај начин спасена је школска година и једна читава  генерација из које су изникли бројни успјешни људи у граду, али и мимо Бањалуке - рекао је Поповић.

Историчар и један од бивших директора бањалучке Гимназије Зоран Пејашиновић током промоције је рекао да су аутори направили један, камерманским рјечником речено, зум, драгоцјен и врло пластичан преглед дешавања у граду непосредно прије земљотреса, што је Пејашиновића подсјетило на фамозни серијал “Грлом у јагоде”.

- Књига је носталгична, што је било неминовно, али није патетична. Доноси оригиналан и јединствен концепт и садржај, због чега заслужује све похвале. Има око 165 илустрација, углавном старих фотографија, на које се надовезују драгоцјена сјећања угледних Бањалучана и ондашњих ђака. Иако ова књига нема научне амбиције, има неспорну научну вриједност и сама по себи је  документ - рекао је Пејашиновић.

Он се накратко присјетио  када је као новопечани директор Гимназије 2009. године разговарао са Смиљом Керкез, која је била директорица школе у егзилу.

- Када сам је питао како је било, одговорила ми је кратко, да ниједна плинска боца није експлодирала. Тада сам био шокиран одговором, нисам разумио шта жели да ми каже, тек кроз ову књигу сам дефинитивно докучио шта је причала. Она је као директор школе тада дрхтала и стрепјела да нека од плинских боца на које су се ђаци гријали не експлодира. То је антологијски детаљ - закључио је Пејашиновић. 

Недостаци

Коаутор књиге Зоран С. Мачкић рекао је како не може да прежали што нису успјели пронаћи фотографију гимназије у Цриквеници.

- Њоме не располаже  ни музеј града Цриквенице ни народна књижница. А као својеврсни проблем или недостатак намећу се и спискови евакуисаних ученика. На једном мјесту стоји да је у Цриквеницу евакуисано 845 ђака, а када саберемо спискове из књиге, до којих смо дошли, има 810. Нисмо тај проблем успјели да ријешимо јер смо наишли на зид - додао је Мачкић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.