Повријеђена Бањалучанка, напало је јато врана у центру града

Према ријечима ове мјештанке, док је, идући на посао, пролазила Булеваром цара Душана, неколико агресивних птица ју је ударало крилима и кљуцало по глави, у уторак, 13. јуна, око 8.15.

"Успјела сам неколико пута да их збацим са главе, почела сам трчати и у том моменту наишла је једна моја познаница, која је успјела некако да отјера вране. Све то пратила је ужасна бука, коју су вране стварале. Осјећала сам се као да сам дио једног хорор филма", рекла је.

Додала је да је врисак и звање у помоћ њена радна колегица чула те је аутом дошла испред нападнуте Бањалучанке како би посјетиле Хитну помоћ.

"Тамо су ми прегледали главу, дали све шта треба, антитетанус, антибиотик, са упутом како даље", објаснила је она.

Додала је да су јој доктори установили стање шока и панике те су јој дали и терапију за смирење.

"Још сам у шоку, плашим се и голуба", рекла је она.

Како даље истиче, вране су биле гласне и узнемирене те су она и супруг звали надлежне, како се овако нешто не би поновило.

"Када је екипа, састављена од комуналног инспектора у пратњи два ватрогасца, изашла на терен, водом из црева су растјерали вране и рекли да гнијезда нема, а такође смо добили одговор да је то све што су могли урадити", испричала је она.

Додаје да је на питање ко се бави оваквим проблемом, добила одговор да су сви који су надлежности урадили што су могли.

"Без обзира на то што је у близини дјечје игралиште, надлежни су немоћни. Такође су ми рекли да их ми уклонимо ако се бојимо, јер они не смију због удружења за заштиту животиња те да они вране не могу чувати нити дежурати на том мјесту", истакла је забринута Бањалучанка.

Са друге стране, из Градске управе поручују да је, по пријави грађана, извршен комунално-инспекцијски надзор у вези са нападом врана на пролазнике на Булевару цара Душана, код броја 2, тачније пролаза иза ауто-шалтера Уникредит банке.

"Изласком на лице мјеста, заједно са припадницима Ватрогасне бригаде, није уочено гнијездо врана на стаблима јавног зеленила на поменутој локацији. Примијећена је једна врана коју су припадници Ватрогасне бригаде млазом воде покушали одстранити са наведене локације", истакли су из Градске управе.

Рајко Рољић, виши асистент на катедри за зоологију Природно-математичког факултета (ПМФ) Бањалука, истакао је да су се вране већ одомаћиле у градовима.

"Оне у периоду гнијежђења испољавају одређену дозу територијалности, јер чувају гнијездо и своје потомке. Није риједак случај да вране нападну људе, али не морају то бити прави напади, они могу бити лажни како би заплашили 'уљеза'", објаснио је Рољић.

Он је додао да није риједак случај да оне нападну и тамо гдје није гнијездо, али у непосредној близини сигурно се налази њихово младунче које је испало из гнијезда, те га оне штите.

"Од раног прољећа до раног љета оне врше инкубацију и одгајају своје младе и у том периоду можемо очекивати њихов напад, али се то неће дешавати у периоду када оне нису у процесу репродукције", рекао је Рољић, те је додао да се људи могу заштитити избјегавањем врана или уз помоћ кишобрана.

Драгојла Голуб, професор Зоологија хордата на ПМФ-у, такође је потврдила да је агресивно понашање врана током маја и почетком јуна уобичајено.

"Такво понашање веже се за период њиховог гнијежђења, односно бриге о младунцима. У том периоду младе птице тек полијећу и неријетко знају испасти из гнијезда. У таквим ситуацијама вране људе и животиње доживљавају као опасност по своје младе. У највећем броју случајева вране гласним грактањем и ниским прелетом упозоравају пролазнике, а у крајњој линији може се десити и да их нападну. У сваком случају, по завршетку овог периода, нема више опасности од напада врана", објаснила је она.

Додаје да се вране углавном гнијезде у крошњама дрвећа, а најбоље је у датом периоду мјеста гдје се вране гнијезде избјегавати или се удаљити што прије, без панике и наглих покрета, преносе Независне.

"Ако се наиђе на птића испалог из гнијезда, не треба му прилазити. У случају напада, повреде су обично безазлене, али ако се деси озбиљнија повреда, подерана кожа, односно отворена рана, треба је опрати и дезинфиковати те јавити се љекару који ће процијенити да ли је неопходна вакцина против тетануса", закључила је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.