Петоро дјеце одузето од родитеља
Бањалука - Запослени у Центру за социјални рад су за десет мјесеци ове године од родитеља одузели петоро малишана и то најчешће због занемаривања, злостављања, алкохолизам...
Како су објаснили у овом Центру од њих петоро, једно дијете је враћено мајци, док је троје смјештено у Дом "Рада Врањешевић" а једно у хранитељску породицу.
- Кад је ријеч овим малишанима и даље радимо са њиховим биолошким родитељима у сврху стварања услова за њихово враћање. У случају да то не постигнемо, покрећемо поступак за одузимање родитељског права, чега на сву срећу ове године није било - рекли су у овом Центру.
Додали су да одлуку о изузимању дјетета од родитеља доноси мултидисциплинарни тим овог Центра на основу појединачне и заједничке процјене и мишљења.
- И поред мјера подршке породици неки родитељи нису у могућности или нису способни пружити адекватну бригу дјеци. Због тога је нужно малишана издвојити из те средине када су му угрожени животна сигурност и одрастање - истакли су у Центру.
Мјере органа старатељства у заштити интереса дјеце су степеноване тако да се крећу од мјера подршке породици, као заштитних мјера до интервенција на промјенама у породици.
- Одлуку о примјени неке од мјера заштите дјеце без адекватног родитељског старања доноси орган старатељства на основу процјене индивидуалних потреба дјетета и породице односно мишљења мултидисциплинарног тима - нагласили су у Центру.
Додају да је прошле године родитељима одузето осморо дјеце.
- За родитеље су покренути поступци у складу са позитивним законским прописима и дјеца су и данас на смјештају, односно код хранитељских породица или у Дому за незбринуту дјецу - казали су у Центру.
Социолог Иван Шијаковић као један од разлога честог одузимања малишана од родитеља је тренутно стање у друштву.
- Из сиромаштва много тога произилази. Родитељи најчешће због слабих материјалних прилика не могу да се брину о дјеци због чега се међу њима јављају несугласице, које знају кобно да заврше - рекао је Шијаковић.
Додао је да је генерално попустила брига о породици. Раније, када је систем био колико-толико уређен, родитељи су много више бринули о својој дјеци.
"Плави телефон"
На савјетодавну линију за дјецу "Плави телефон" стигао је више од 1.000 позива. Ова савјетодавна линија постоји од фебруара 2013. године, а на њу су до сада у 70 одсто случајева позива упутила дјеца, док 30 одсто одрасли. Дјеца зову да пријаве насиље, али и да се посавјетују о породичним или друштвеним питањима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
