Перса и Ђорђи Бушиноски: Пола вијека љубави и слоге
Бањалука - Пола вијека су нам прошла у љубави, разумијевању и слози!
За успјешан брак управо је потребно то! Када се двоје воле и поштују нема те животне препреке коју не могу савладати.
Тако причају Перса и Ђорђи Бушиноски који су у 4. септембра обиљежили 50 година брака!
Златни пир прославили су у друштву најмилијих кћерки Биљане, Наташе и Елене, шесторо унучади, зетова, најуже родбине и пријатеља.
Љубав између Македонца из Охрида и стасите Лијевчанке из Разбоја планула је 1964. године у Бањалуци. Ђорђи Бушиноски је био студент прве генерације Електротехничког факултета а љубав његовог живота апсолвент на Економији.
- Чим сам на игранци у тадашњем Дому армије, видио Персу заљубио сам се. Читаво вече сам је бирао за плес, а она ми је узвратила када су на ред дошле даме да бирају. Тада сам осјетио да се више нећемо раздвајати - казао је Ђорђи Бушиноски.
Перса Бушиноски додаје да су им се тада судбине укрстиле.
- Када ме је на крају вечери питао да ме отпрати кући рекла сам да идем са другарицама. Онда је он питао "могу ли да сметам до куће". То ми је било веома симпатично - кроз шалу прича Перса.
- И тако јој "сметам" већ 50 година - додао је кроз осмијех Ђорђи.
Није им дуго требало да схвате да су створени једно за друго, а након годину дана забављања Ђорђи је Персу повео у родни Охрид, да је упозна са својом породицом.
- Код његових је обичај да се кући не води дјевојка која се не мисли женити. Чим сам дошла његова породица ме је даривала, а како смо скупили доста пара, одмах смо купили бурме и вјерили се. То је било у љето, а свадбу смо заказали за септембар када Ђорђи завршио факултет - присјећа се Перса.
Већ наредне године живот им је украсила прва кћерка Биљана, а након ње још двије Наташа и Елена, што је употпунило њихову срећу.
- Сада имамо и шесторо унучића. Поред свега што смо остварили у заједничком животу који је био испуњен и благодатан, наша дјеца и унучићи су највеће и непроцјењиво богатство. Живимо лијепо од пензије коју смо зарадили у "Чајавцу" и "Металу". Сада путујемо, шетамо и посјећујемо пријатеље. Најсрећнији смо када нам дођу унуци јер се тада се наша кућа претвара у оазу среће - истиче Перса.
Углас кажу да је као и су сваком животу било мање лијепих тренутака.
- На крају увијек побиједе љубав, разум и слога. Надвладали смо у протеклих пола вијека све изазове па нека тако буде и даље. Само нека нас здравље служи а за све остало је лако - закључили су на крају Перса и Ђорђи Бушиноски.
Ко се напије воде са Врбаса…
Ђорђи додаје да он пензионерске дане најрадије проводи на викендици поред Врбаса у Карановцу, коју је сам изградио од дрвета.
- Најљепше је љети, када се сви окупимо и уживамо у природи и води. Ко се једном напије Врбаса заувијек остаје у Бањалуци. Тако се ја иако сам Охриђанин осјећам најсрећнији када сам са својом породицом у граду у којем сам је и зачео - казао је Бушиноски.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
