Овако је Бањалука изгледала почетком четрдесетих година прошлог вијека (VIDEO)

Видео траје  24 минута, од чега четири минута де факто најстаријих колор кадрова града на Врбасу, начињених прије седам или осам деценија. Неке од „исјечака” овог материјала могли смо видјети и раније али у много лошијем издању, а велики дио кадрова су потпуна новина за све нас.

– Документарни филм „Босна која је прошла“ истински је бисер у сачуваном филмском фонду бањалучког кино-аматера Александра Бојка (1896-1969). Први дио овог целулоидног споменика о давно прохујалим временима Бојко је снимио од љета 1939. до љета 1944. године и то својом малом 8-мм камером „агфа мовекс 8“. На осамдесетак метара целулоида Бојко је забиљежио призоре са Говедарнице и Тржнице, знамените Бањалучане, али и обичне људе, споменике отоманске културе, љетни вашар испод Кастела и старе архитектурне елементе који су узмицали пред навалом модерног доба - каже Бараћ.

Кесе препуне исјечених комада филмске траке са кадровима из првог и другог дијела овог Бојковог ремек-дјела, додаје Бараћ, пронађене су у фебруару 2007. године у подруму једне зграде у бањалучком насељу Обилићево (Мејдан), гдје су стајале заборављене преко 40 година.

- Рестаурација „Босне која је прошла“ и њено довођење у стање адекватно за дигитализацију трајали су – са повременим дужим и краћим прекидима, уз много потешкоћа (због изузетно лошег стања филмске траке) – све до јесени 2023. године, када је под окриљем Филмског клуба „Осмица“ измонтирана верзија најприближнија ауторовој. Почетком ове године комплетно остварење дигитализовано је у ХД резолуцији у специјализованој лабораторији – каже Бараћ.

Иако је овај филм непроцјењиво културно-историјско благо, посебно ваља истаћи чињеницу да је Александар Бојко око четири минута овог остварења снимио на „агфаколор“ траци у боји, и то 1940, 1942. и 1944. године. Иначе, кадрови у колору из тог доба начињени на простору бивше Југославије и даље су прави раритет, што овом филму даје додатну вриједност.

– Као историчар, нагласио бих да овај Бојков филм има изузетну документарну вриједност, за град, његов архитектуру и етнологију, као и за биографије појединих бањалучких угледника - написао је на својој  Фејсбук страници историчар Зоран Пејашиновић, преноси БЛуживо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.