Нинковић: Треба изградити споменик свим погинулим борцима

Он каже да у овом тренутку не може да каже када би могла да буде одржана ванредна сједница Скупштине града на којој би било расправљано о изградњи овог спомен-обиљежја.

Нинковић наглашава да о изградњи централног споменика треба да буду консултоване и друге локалне заједнице, што, како му је познато, није учињено.

Он је на конференцији за новинаре након састанка са предсједником Градског одбора СНСД-а Бањалука Владом Ђајићем и радном групом за изградњу спомен-обиљежја погинулим и несталим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата од 1992. до 1995. године, рекао да за ванредну сједницу Скупштине града Пословником није предвиђена сједница Колегијума и да се дневни ред формира на самом засједању.

Иницијатор радне групе за изградњу централног спомен-обиљежја Владо Ђајић каже да је срећан што Бањалука добија споменик, али да, како је истакао, не жели да неко на томе прикупља политичке поене.

Он наглашава да споменик мора да буде урађен како треба - од изгледа до локације. "Ми смо дошли са добром намјером, а градоначелник нас није примио", нагласио је Ђајић.

Он је упитао да ли по закону градоначелник Бањалуке има право да води изградњу спомен-обиљежја.

"Наша жеља је да се сви помиримо и да се што прије направи споменик. Нећемо одустати од тога да буде како треба", истакао је Ђајић и напоменуо да борци не желе да се овом изградњом "унакази град".

Ђајић је рекао да је жеља радне групе да се одржи ванредна сједница Скупштине града, да се чује јавно мњење, правници, да се укључе институције Републике Српске и да се направи најбољи споменик палим борцима за Репубику Српску.

"Имамо много примједби на изглед, на локацију, примједби других градова, јединица, ратника, погинулих бораца...", истакао је Ђајић.

Он је додао да постоје три локације испред Палате Републике на којима се може градити спомен-обиљежје погинулим и несталим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата од 1992. до 1995. године.

Члан радне групе Дарко Матијашевић рекао је да њега занима да се све уради по закону, као и да је сам конкурс био споран, јер је испало да је споменик градски, а не национални.

"Надлежност Владе мора да буде када је ријеч о нечему са предзнаком национално. Ово је огромна ствар и захвалан сам свима који желе да спомен-обиљежје врате у законски оквир", навео је Матијашевић.

Професор Историје савременог доба на Филозофском факултету у Бањалуци Горан Латиновић сматра да у идејном рјешењу према којем се гради спомен-обиљежје на локацији паркинга код "Краша" постоји пропуст, јер не приказује све одреде погинулих бораца.

Градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, који се обратио новинарима одмах након конференције за новинаре Нинковића и Ђајића, напомиње да је идеја од почетка да спомен-обиљежје буде у центру Бањалуке и посвећено свим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата.

Он сматра да је локација на паркингу код "Краша" адекватна.

"Добили смо сагласност Републичког завода за зашиту споменика, имамо грађевинску, земља је градска и милион КМ је већ изведених радова, то су чињенице. Ово није споменик било коме од нас, ово је завјетни споменик", рекао је Станивуковић и додао да промјена локације значи године одгађања.

Он каже да су 62 стуба као обиљежја бригада замисао архитекте, као симболична порука, те да ће на споменику бити уклесана имена свих погинулих бораца.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.