Нема паса водича јер нема ко да их користи

Невена Бунић
Нема паса водича јер нема ко да их користи

Бањалука - На подручју града нема ниједног пса водича који би олакшао кретање слијепим и слабовидим лицима, а не постоји ни специјализована установа која би их обучавала за ове потребе.

Потврдили су то у Градској организацији слијепих. Наводе да потребе за обученим псима има, али да постоји низ проблема који спречавају остварење ове идеје.

- Највећи проблем је неинформисаност цјелокупног друштва о правима слијепих који могу да имају ове псе и несметано се с њима крећу по институцијама, јавном превозу, најобичнијим трговинама и кафићима. Ни сама слијепа лица нису довољно обавијештена о својим правима. Трећа ствар је да су слијепа лица обично слабог имовинског стања, па су им набавка пса и његово држање скупи - рекао је секретар Градске организације слијепих Радомир Радановић.

Истиче да је било иницијатива и разговора о овој потреби.

- Имали смо састанак са људима из Центра за социјални рад који даје услуге персоналне асистенције за слијепа и слабовида лица, да се набави један пас водич, али није било заинтересованих чланова нашег удружења - казао је Радановић.

Прије пет година Удружење за заштиту животиња "Ноа" покренуло је низ акција за набавку четвороножног водича за слијепу дјевојку Клару Вујнић, али нису успјели у тој намјери.

- Набавка пса је стопирана јер Клара није испуњавала услове Центра за обуку паса Хрватске. Један од њих је то што она није најбоље користила бијели штап. Такође, особа која би их користила морала би провести шест мјесеци у том центру да би се што боље упознала са псом. Набавка пса водича је компликована процедура, и за саму обуку потребно је имати едукован кадар - рекла је секретар у удружењу "Ноа" Богдана Мијић.

Сертификовани тренер паса Сузана Спасојевић, која води школу "Одгој и обука паса", каже да је највећи проблем у вези са псима водичима правна несигурност.

- Тачно је да немамо школованих терапијских паса. Да би се то промијенило, морамо ријешити правну заштиту животиња, дуготрајно школовање, правно и технички, и утврдити дефиниције шта тачно пас треба да ради, као и критеријуме форстер породица. Ту је и финансијски дио, јер такви пси коштају од 5.000 до 10.000 евра - објаснила је Спасојевићева.

Истиче да су дресура и тренинг дуготрајан процес.

- Пси се тренирају као радни пси, јер имају озбиљан задатак. Тренинг почиње са два мјесеца старости пса, када се повјерава породици под контролом одговорних тренера. Када наврши годину, полаже прве тестове којима се провјерава темперамент у разним ситуацијама. Обука у просјеку траје 18 мјесеци - истакла је Спасојевићева.

Закон

У Закону о заштити и добробити животиња стоји, између осталог, да пси водичи слијепих или инвалидних лица, који су регистровани за помоћ, заједно са имаоцем имају право приступа јавним мјестима и средствима јавног превоза. Пси водичи слијепих или инвалидних лица, уколико нису на повоцу, морају користити корпу за њушку у средствима јавног превоза.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана