КУД “Чајавец” богат фундус костима чува од заборава ФОТО

Осим просторија из којих се свакодневно са проба чују музика и кораци, у бараци код Градског моста има и једно скучено ћоше, које и такво преставља праву ризницу, јер у њему чувају народне ношње. Да би се одупрле зубу времена и, кроз наступе, још дуго свијетом проносиле слику богате традиције српског народа, неопходна им је обнова.

Секретар КУД-а “Чајавец” Драшко Адамовић истиче да су ношње благо једног народа и његове баштине те их с временом треба преправљати, а то је, како каже, скуп процес, јер укључује и попратни накит и украсе.

- Ношње су благо чија историјска прича, кроз игру и коришћење блиједи, а то не смијемо дозволити. Људи мисле да је то само обично шаренило, а оне су много више од тога - рекао је Адамовић.

Играли или не, гардероберке, прича он, свакодневно раде да би фолклорашима припремиле костиме који су украс сваке кореографије.

- Све је ручни рад, а то данас нажалост пада у заборав и практично изумире. Ипак то је наше традиционално насљеђе и не би требало да стоји иза витрине у неком холу - рекао је Адамовић и подсјетио да КУД “Чајавец”, који постоји 71 годину, има око 420 чланова у 12 секција.

Осврћући се на времена када су сви носили ношње каже да су се разликовале само оне по којима се знало да ли је дјевојка слободна или удата те да ли је мушкарац ожењен или разведен.

Окружена испегланим ношњама, али и хрпом која чека да буде спремна за играче, једна од гардероберки Мира Марјанац прича да сва чаролија костима настаје у једној малој просторији смјештеној у самом ћошку бараке.

За себе каже да је посљедњи ученик познатог кореографа, етнолога и организатора културних дјелатности Васе Поповића, показујући нам ношњу која је рађена по узорцима и кројевима које јој је оставио. Иако много времена треба да би једна ношња била спремна за употребу, жао јој је, каже, што се сада доста тога ради машински.

- Ручно радимо детаље, иако је највећа драж када све урадиш ручно, јер то на ношњи оставља и неки лични печат, али је и одмор за душу - истиче она. За посао који предано ради 25 година није се школовала, све је кренуло из хобија, а онда прерасло у љубав.

- Морам знати и кореографију када радим ношње, пратим како је некада било, да би знала све да поредам - прича Марјанчева која иза себе има безброј направљених ношњи уз које ради и вез.

Кореографије

Драшко Адамовић каже да КУД “Чајавец” на репертоару има велики број кореографија и један концерт није довољан да би их све извели, јер трају и по 15 минута.

- Кореографије су са простора бивше Југославије, али најчешће изводимо оне са простора БиХ и Србије - рекао је Адамовић додајући да су оне са подручја Бањалуке најраскошније и најшареније, а саткане су од највећег броја испричаних прича.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.