Крвави Васкрс у Бијелом Потоку опомена за сва времена

Ово су јуче на обиљежавању 75 годишњице од крвавог пира Павелићевих фашиста говорили потомци жртава. Усташе су упале у село на други дан Васкрса, 5. априла 1942. године и побиле већином нејач: жене, дјецу и старце.

Служењем парастоса и полагањем вијенаца на спомен-обиљежју у Бијелом Потоку одата је пошта за 54 страдала.

- Поклане су цијеле породице. У име братства и јединства о томе се није смјело причати, тако да појединци и не знају шта се десило. Жртве су сада послије отаџбинског рата на неки начин "васкрсле" и ми сада смијемо да се присјећамо њиховог страдања - испричао је један од потомака жртава Брацо Адамовић, коме су страдали стричеви са својим породицама.

Додаје да су у злочину учествовале и поједине комшије из насеља Дебељаци.

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рекао је да за ове злочине скоро да нико није одговарао.

- Једино за покољ у Дракулићу је донесена једна судска пресуда. Жалосно је да се трагедија нашег народа спомиње само за вријеме парастоса, што је слаба порука нашим младим покољењима за будућност - рекао је Митровић.

У име Градске управе вијенац на споменик жртвама положио је в.д. начелника Одјељења за борачко-инвалидску заштиту Драгомир Кесеровић.

- На Васкршњи понедјељак сјећамо се српских жртава страдалих у Бијелом Потоку. Бањалука и њена околина су у зиму и првих прољећних мјесеци 1942. биле поприште невиђених усташких злочина. Ми смо скоро обиљежили и годишњице страдања у Дракулићу, Раковцу, Поткозарју, односно Ивањској и Пискавици, а и Бијели Поток је у тој ниски страдања. Иако је прошло 75 година, испунили смо завјет да опростимо, али да не заборавимо. Покољењима треба указати на ова страдања. Срби су у том суживоту показали највећу наивност и зато су и страдали. Нажалост, не од Нијемаца, Италијана и других фашиста, већ од првих комшија - казао је Кесеровић.

Ножеви и маљеви

Предсједник Удружења жртава, потомака и поштовалаца жртава "Бијели Поток" Бранко Милинковић, који је прије 75 година изгубио брата Уроша, нагласио је да је злочин био систематски осмишљен, јер усташе нису оставиле мјештанима ни малу могућност за бијег.

- Жртве су убијане ножевима и маљевима. Једна група усташа дошла је у Бијели Поток из Дебељака, а друга преко Понира, тако да народ готово није имао куда да бјежи - испричао је Милинковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.