Књиге још не губе битку са интернетом

Потврдио је ово за “Глас Српске” једини бањалучки антиквар-књижар Мирослав Гојковић, који љубав према књигама гаји од малих ногу.

- Интензивније сам почео да читам током рата када није било много начина за стицање нових знања и попуњавање слободног времена. И током студија наставио сам дружење са књигом, које опстаје до данас - истиче Гојковић за “Глас Српске”.

Када год би негдје отпутовао Мирослав је обилазио антикварнице, књижаре и бувљаке и тражио необичне и ријетке књиге. Каже да је у каријери имао прилику да се сусретне са веома ријетким књигама, старим и по неколико вијекова.

- Временом сам схватио да би продајом половних и нових књига могао да зарадим нешто новца па је током студирања то постало и додатни извор прихода. Данас тако храним себе и породицу - каже Мирослав.

Додаје да је испочетка продавао књиге на сајмовима у БиХ и региону.

- Овај посао ме испуњава. Већина људи је незадовољна пословима које раде, а ја често дођем и прије почетка радног времена и останем и након затварања да бих се дружио са књигама - каже Гојковић. На полицама антикварнице “Рамајана” има близу 20.000 наслова из скоро сваког жанра.

- До књига долазим на разне начине, најчешће откупљивањем, а претежно их набављамо из Београда, мањим дијелом у Загребу, али и у другим већим градовима - рекао је Мирослав.

На полицама антикварнице доминирају дјела из домаће и свјетске књижевности, теорије књижевности, историје, умјетности, политике, медицине, психологије, права, затим разне монографије, дјечије књиге и друге. Ипак, прави љубитељи књиге највише цијене ријетке књиге до којих се не може лако доћи.

- Неке од њих штампане су у 18. и 19. вијеку. Највећи дио те литературе купио је недавно владика пакрачко-славонски Јован за потребе Епископске књижнице у Пакрацу, која је уједно и највећа српска библиотека у дијаспори. Међу књигама, које је купио, биле су енциклопедија из 1730. и рјечник из 1870. године - испричао је Гојковић.

У посљедње вријеме, додаје, највише продаје дјела из психологије, свјетске класике попут Достојевског, Толстоја, Балзака и Золе, историјске књиге о Другом свјетском рату, али и из филозофије и политике. Мирослав тврди да није тачно да књиге више нико не купује.

- Такво мишљење имају најчешће они који књиге не читају. Књиге купују скоро сви, наравно не као прије тридесетак година, али цијене су прилагођене свачијем џепу. Најчешћи купци су универзитетски професори који пишу научне радове, студенти за писање семинарских и мастер радова те сви који се интересују за одређену област или заљубљеници у књижевност, али и они који желе да нешто науче као на примјер како се сади и узгаја неко воће - рекао је Гојковић.

Анегдота

Мирослав Гојковић испричао је анегдоту са Сајма књиге у Сарајеву од прије неколико година.

- Дошао је један старији човјек и тражио од Мирослава Крлеже “Панораму погледа, појава и појмова” која има пет томова. Сваки том има између 500 и 600 страница. Дао сам му те књиге у руке, а он је почео да листа сваку од њих, лист по лист, да би се увјерио да су све странице на броју. Након два сата листања увјерио се да је све у реду и купио је књиге - уз смијех је испричао Гојковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.