Кључа бањалучка политичка сцена: "Пљуште" оптужбе између Шукало и Амиџића

- Она је 2004. године била на изборној листи у Коњицу, тада Бутуровић, те није  прошла у свом родном граду. Била је на листи Хариса Силајџића (Странка за БиХ) који је рекао да се треба укинути Република Српска. Тај пропуст сада траје у Бањалуци. Она каже 'суграџани', ја мислим да имају људи који живе у Бањалуци, да нема 'суграџана'. Имам ли ја право да то мене вријеђа. Имају ли борци право да их то вријеђа? Ми причамо о жени која хода боса у свом кабинету. Жена се изује и хода по Градској управи боса. Градска управа није црква, али није сигурно ни џамија. Бан Милосављевић није ходао бос у Бањалуци. И ви причате о споменику палим борцима, а други човјек града Бањалуке ради то. То је вријеђање сваког борца који живи у Републици Српској - рекао је Амиџић.

Очекивано, није се дуго чекало на одговор. Шукалова је поручила како није “салонски политичар у лакованим ципелама” те да, за разлику од Амиџића, носи обућу прилагођену теренском раду јер, како каже, најмање времена проводи у кабинету.

– За разлику од министра који је својим дјеловањем у лакованим ципелама, избјегавајући и кабинет и терен, обезбједио, како многи наводе, новац за градњу приватних зграда у којима квдрати за становање достижу вртоглаве цијене, ја сам особа која ради на терену и у сталном контакту са грађанима Бањалуке. Носим обућу која је прилагођена теренским условима, јер моја одговорност и љубав према послу то захтјева, а не боравак у канцеларији – изјавила је Шукало те додала да наводе о црквама и џамијама не жели коментарисати, јер „такве изјаве министра сматра непримјереним и примитивним“

Поручила је и како нема намјеру скривати своју вјерску и националну припадност и да вјерује у слободну Бањалуку, град у којем има мјеста за све људе добрих намјера, без обзира на вјеру и нацију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.