Километри хуманости завршавају кућу Јовићима

Овако прича спортиста Миња Ђоројевић, који је одлучио да учешће у “B-Hard Ultra Race & Bravet” трци посвети породици Јовић, која живи у Заводу за дистрофичаре, а сања о томе да има властити топли дом. Захваљујући добрим људима, попут Ђорђевића, ова породица је близу остварења својих снова, али истовремено је и веома далеко, због чега им је потребна подршка добрих људи да би завршили градњу куће.

Животна прича Саше Јовића и његове супруге Бојане и кћеркице Кристине никога не оставља равнодушним па је тако мотивисала и Ђорђевића да их својим чином усрећи те подстакне и друге да им помогну.

- Сашина кућа на Паприковцу је у завршној фази градње, а ја се надам да ће моја акција допринијети бар у некој мјери да се радови приведу крају, али и да хумани људи широм земље донирају новац - рекао је Ђоројевић, који се бициклизмом бави од 2011. године.

Његова преданост овом циљу огледа се у одлуци да пређе више од 1.000 километара, самостално, без подршке трећег лица, осим организатора, и то у року од 90 часова.

- Трка је јако захтјевна зато што у просјеку дневно треба прећи и до 500 километара и возити преко три, до четири планине. Ове године већ четврти пут наступам, а још се нико на нашим просторима толико пута заредом на ово није одлучио - истакао је он и додао да је жеља да подржи Јовиће додатна мотивација.

Да помогне пријатељу Саши и његовој породици, пламенити спортиста је добио и благослов оца проте Мирослава Малиновића.

- Мој циљ није само да завршим трку, већ да пружим подршку породици која заслужује боље услове живота - казао је Ђоројевић.

Јовићи, који годинама живе у Заводу за дистрофичаре, суочавају се са бројним изазовима, јер ова установа није најбоље рјешење за одрастање дјетета. Вјера да ће пресељењем у властиту кућу малена Кристина имати љепше дјетињство, даје им невјероватну снагу.

- Све ово смо почели да радимо због добробити наше кћерке, јер данас-сутра њој требају доћи другари из школе, а за то овдје нема простора - казао је Саша Јовић те додао да су они сами купили плац од својих средстава.

Прву помоћ у остварењу снова пружио им је Илија Бундало и његова породица, који су прије двије године дали новац за темељ куће.

- Учествовали су и моји пријатељи, познаници, родбина, а и градоначелник Драшко Станивуковић је дао своја средстава за набавку цигле - казао је он.

Првобитни план је био да поставе стамбене контејнере, али када су упознали породицу Бундало, они нису дозволили да дијете живи у контејнеру па је тако кренула процедура да се добије грађевинска дозвола, што се одужило годину дана.

- Ја немам оца, нестао је 1992. године, а супруга је имала очуха који је преминуо. Тако да наше дијете није имало коме да каже “дједа”, али сада има дједа Илију, они су наша нова породица - казао је Саша Јовић.

Када су коначно почели са радовима све је много поскупјело, тако да им је потребно још да заврше купатило, топлотну пумпу и просторно уређење.

Вијест да ће Миња Ђоројевић трку одрадити у хуманитарне сврхе обрадовала је Јовиће и дала им нову вјеру да ће остварити своје снове.

- Мињу је сам Бог послао, јер ће нам та помоћ много значити. Пресрећни смо што ћемо имати кров над главом који ће бити урађен по нашим потребама, да нам буде приступачно, јер смо супруга и ја особе са инвалидитетом - казао је Саша Јовић.

Без обзира на своје здравствено стање, Саша и Бојана су били веома успјешни у спорту, са којим су се престали бавити након рођења кћеркице. Саша је тренирао кошарку, стони тенис, бадминтон и стрељаштво, на које, како каже, и данас понекад оде те без тренинга зна освојити и прво мјесто на такмичењима. Његова супруга је била спортискиња града Бањалука за 2017/2018 годину, када је у Сарајеву побиједила све конкуренте у стоном тенису.

Балони

Породица Јовић често продаје и хелијумске балоне у парку “Младен Стојановић” и Господској улици те тако додатно покушавају зарадити за живот. Људи доброг срца могу, уколико су у пролазу, купити балон или уплатити новац на жиро-рачун 5675610400004423.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.