Једини регистровани вуновлачар Горан Ирић чува традицију: “Доктор за вуну” ради на строју старом више од 100 година

Сара Бојанић
Foto: Д. Поздеровић

БАЊАЛУКА - Једини регистровани вуновлачар у Бањалуци Горан Ирић овај стари занат годинама чува од заборава, а вуну чешља на строју старом више од сто година.

Посао, који ради са пуно љубави, наслиједио је од дједа. Ирић каже за “Глас Српске” да је велико умијеће радити на овако старој машини.

- Сам одржавам машину, а најтеже је када се поквари, јер је за овако стар строј тешко пронаћи дијелове. Тада морам да зовем токара или да набавим дијелове од колега из Србије, јер се тако испомажемо - рекао је Ирић.

Додаје да је некада свака општина имала бар по једног вуновлачара.

- Само у Бањалуци својевремено су радила три вуновлачара. Када сам се почео бавити овим послом, добро се радило и зарађивало. Сада је друга прича. Сваке године све је мање посла, а и зарада је мала - казао је Ирић.

Како је рекао, посао се значајно смањио када су дошли Кинези и донијели своје производе.

- Тада је овај посао почео да стагнира. Иначе, данас се занати све мање цијене. Људи купују производе са одређеним роком и вијеком трајања, а након тога их бацају и купују нове. Све је мања потреба за занатлијама и њиховим услугама. Жао ми је што је то тако и што немам конкуренцију, јер је конкуренција здрава и добра и само тако се напредује - додао је Ирић.

Истакао је да су вуна и остала природна влакна најквалитетнији и најздравији материјали.

- Вуна је изузетно здрава, нарочито је од велике помоћи особама које болују од реуме и ишијаса - рекао је Ирић.

Додао је да су проблем и константна поскупљења.

- Материјали су све скупљи, што онда доводи до тога да и ја морам да подигнем своје цијене - казао је Ирић.

Овај чувар заната појашњава да вуну обрађује по наруџби. Најчешће прави јоргане, јастуке и надмадраце. Муштерије су углавном људи са села, али има и љекара, адвоката…

- По наруџби радимо и душеке за дјечије кревете, а то највише волим да правим - казао је Ирић.

Испричао је и да се особе које се баве овим старим занатом зову вуновлачари или дрндари. У прошлости, док је ових занатлија било више, скраћеница за овај други назив је била “др”.

- Знали су ме питати: “Јеси ли доктор”, а ја, шта ћу, кажем: “Јесам” - каже кроз смијех Ирић.

Поступак

Горан Ирић је за “Глас Српске” испричао како изгледа процес влачања или чешљања вуне.

- Прво је потребно ошишати овце крајем прољећа или почетком љета. Након шишања вуна се опере и добро осуши. Послије тога вуна стиже у моју радњу на прераду и чешљање - појаснио је Ирић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Вјенчани
Вјенчани
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана