Јамен Хрекес студент из Сирије у Бањалуци: Испити нису тешки колико Ч, Ћ и Љ
Бањалука - Када сам дошао, нисам разумио предавања, понекад сам на непримјереним мјестима користио непристојне изразе које сам "покупио" од колега, а и даље муку мучим са гласовима Ч, Ћ и Љ, који ми неописиво отежавају сваки испит.
Језичких мука присјетио се Јамен Хрекес из Сирије, који се са сестром Хилдом прије двије године настанио у Бањалуци. Двадесетшестогодишњак је у родном Алепу дипломирао електротехнику са само 19 година. Пут га је 2009. одвео у Загреб гдје се најприје посветио учењу језика, а затим уписао и студиј стоматологије. Одлучио је, међутим, да студиј настави у Бањалуци.
- Школовање сам завршио двије године прије своје генерације, па сам пожелио да студирам још нешто, али и да путујем, учим нове језике и упознам друге културе - казао је Јамен чији је избор пао на Загреб гдје живе његова тетка и ујак.
Учење језика у почетку није ишло глатко, али је успио да себи олакша пут повезујући га са арапским, који такође има много падежа и сличности у граматици.
- Професор у Загребу је стално спомињао "станицу", а ја се питао зашто сваки дан прича о трамвајској станици, док нисам схватио да је ријеч о ћелији - присјећа се са осмијехом Јамен наводећи да му се дешавало да помијеша ријечи попут гране и гранате, али и маказа и магарца.
Спремање испита изискује много времена и стрпљења.
- Носим се са свим проблемима. Велика борба не може бити изговор да не полажем испите - истиче овај младић.
Иако су разлике доминантне, охрабриле су га и сличности на које је наишао.
- Много је сличности када су у питању култура, храна и етно-музика. И ми имамо сарму, али се код нас зове јапрак, имамо ћевап који изгледа као шиш ћевап, али се зове кебаб, а Алеп је познат и по баклави, која му је обезбиједила мјесто у Гинисовој књизи рекорда. Једино ме изненадила велика количина алкохола и меса за којом овдје људи свакодневно посежу - прича Јамен чијем оку нису промакле ни Бањалучанке, за које каже да су лијепе и дотјеране, али не открива да ли је нека од њих освојила његово срце.
Захваљујући упорности и истрајности, поносно каже Јамен, уз арапски и енглески данас одлично говори српски језик, а научио је и ћирилицу. То му је добродошло јер од предавања арапског језика у бањалучкој школи страних језика "Марко Поло" и повремених превода заради за џепарац.
- Велике планове за будућност за сада немам. Најважније ми је да добијем диплому, а за послије ћемо видјети - казао је Јамен.
Брига за породицу
Причљивом и веселом младићу брзо прелази сјенка туге преко лица кад год спомене породицу која је остала у ратом захваћеној Сирији.
- Посљедњи пут сам ишао кући 2010. године, прије рата. Од тада их више нисам видио. Волио бих да нам дођу у посјету. Неко вријеме било је тешко и комуницирати с њима, јер мјесецима нису имали струју и телефон - прича Јамен додајући да породица данима није знала да су се преселили у другу државу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
