Гријање на биомасу показало се као одлично рјешење

Иако су поједини импути у протеклом периоду поскупјели, у топланама у ова три града истичу да у овој сезони не намјеравају подизати цијену гријања.

"Еко топлана" Градишка је, сада већ давне 2014. године, извршила трансформацију, па је са мазута, као сировине за производњу топлотне енергије, преоријентисана на биомасу.

- Одмах након тог преласка остварене су знатне финансијске уштеде, првенствено за набавку сировине. За сезону прије преласка на биомасу, трошак мазута као енергента износио је око 1.300.000 КМ, док је трошак биомасе прве сезоне износио око 600.000 КМ - прецизирали су из "Еко топлане" Градишка.

Овај тренд се, како су додали, наставио до данас, тако да су трошкови биомасе били нижи за два до 2,5 пута сваке наредне године. У том периоду расле су цијене дрвета, али је цијена гријања задржана до данас.

- Преласком на биомасу користе се домаћи ресурси, тако да је корист вишестука, пошто су запослени домаћи капацитети, како на обезбјеђењу домаће сировине, тако и изостанком куповине мазута на иностраном тржишту - истакли су из "Еко топлане" Градишка.

Како су додали, преласком на гријање биомасом, становници Градишке као бенефит су добили двадесетчетворосатно гријање, уз цијене које се нису мијењане од 2014. године. Поред тога, како истичу, од 2014. године у Градишци се знатно смањила емисија CO2, чиме се од тада производњом топлотне енергије не загађује животна средина.

- Управни одбор "IEE Technology " на почетку сезоне гријања 2021.-2022. донио је одлуку да се цијена гријања неће мијењати, упркос повећењу цијена свих енергената на свјетском и домаћем тржишту - истичу из "Еко топлане" Градишка.

У овој години није планирано поскупљење топлотне енергије ни у Приједору, иако је, како истичу из тамошње "Топлане", дошло до значајних поскупљења енергената који се користе у производњи (електрична енергија, дизел гориво).

- Иначе, сагаласност на промјену цијене даје Скупштина Града Приједора, али "Топлана" није упутила захтјев за повећање односно усклађивање са повећањем трошкова производње - истичу из "Топлане" А.Д. Приједор.

Зоран Драгојевић, извршни директор техничког сектора у приједорској "Топлани", истиче да је и на њиховом примјеру апсолутно потврђено да је биомаса исправно рјешење са више аспеката.

- Трошкови енергента практично су преполовљени у односу на мазут. Емисија честица и гасова смањена је и доведена у ЕУ оквире за овај тип постројења. Због технологије сагоријевања, и начина рада котлова на биомасу, уведен је двадесетчетворосатни режим гријања, што је бенефит за кориснике. Ангажована су локална предузећа која се баве продајом и прерадом дрвних сортимената, те сав новац од енергента остаје у локалној заједници - појашњава Драгојевић.

У овој години, односно сезони гријања, није планирано повећање цијене гријања ни у Бањалуци, иако су у протеклом периоду "Еко топлане" имале значајно повећање цијена појединих инпута, посебно у посљедње вријеме када је примјетно значајно повећање раста цијена односно инфлације у цијелом свијету.

И у овом предузећу истичу да све анализе и резултати који су остварени у протекле четири године показују да је промјена енергента у систему даљинског гријања у Бањалуци дала вишеструке позитивне ефекте.

- Прије свега, смањени су значајно трошкови енергента. Наиме, трошкови производње топлотне енергије на дрвну сјечку у односу на мазут мањи су два до три пута, у зависности од кретања цијена мазута на свјетском тржишту. Према тренутним цијенама трошкови производње топлотне енергије на дрвну сјечку су нижи три пута у односу на производњу на мазут - појашњавају из "Еко топлана" Бањалука.

Дрвна сјечка је, подсјећају, домаћи енергент којег Република Српска има у довољним количинама, тако да је кроз ову промјену обезбјеђена енергетска независност Бањалуке у односу на кретања енергената на свјетском тржишту, посебно у погледу цијена и расположивих количина.

- У односу на мазут који је фосилно гориво и велики загађивач, биомаса је еколошки много прихватљивији енергент који је у погледу емисије CO2 природно неутралан. На овај начин значајно је смањено загађење ваздуха у Бањалуци, а процес декарбонизације, бар када је ријеч о систему даљинског гријања у нашем граду је скоро па у потпуности завршен. Подјећања ради, крајњи рок за завршетак овог процеса у Европској Унији, а према "Зеленој агенди" је 2050. година. На овај начин, Град Бањалука је већ четири године на мапи 'зелених' градова, бар када је ријеч о систему даљинског гријања - истичу из "Еко топлана" Бањалука.

Притом, како истичу, преласком са мазута на дрвну сјечку, "Еко топлане" су као највећи купац овог енергента у Републици Српској дале значајан подрстрек развоју тржишта биомасе у Републици Српској која у том погледу раполаже великим потенцијалом. На тај начин дошло је по повећања привредне активности и новог запошљавања, али су створене и претпоставке за нова запошљавања у наредном периоду као и само проширење привредне активности.

- Свакако, један од битних позитивних ефеката јесте и позитиван утицај на спољнотрговински биланс Републике Српске јер је значајно смањен увоз мазута у Републику Српску. Такође, један од битних ефеката је обезбјеђење двадесетчетверочасовног гријања у нашем граду чиме је значајно повећан квалитет гријања и конфор самих корисника - наглашавају из "Еко топлана".

Подсјетимо, раније нам је и Зоран Говедар, професор Шумарског факултета Универзитета у Бањалуци, изјавио да је од огромног значаја за неразвијене и мале земље да имају довољно сопствених енергената и да је њихова цијена стабилна нарочито у зимској гријној сезони, када су становништву потребне веће количине топлотне енергије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.