Голубови писмоноше вјерни пратиоци Александра Бојанића из Дервиша: И да прелете стотине километара, увијек се врате кући
БАЊАЛУА - Двориште Александра Бојанића из Дервиша више од деценију краси стотине голубова писмоноша за које каже да су најпаметније птице које га сваки пут наново одушеве када се врате кући и са удаљености од неколико стотина километара.
Бојанић, који је члан Клуба одгајивача голубова писмоноша “Теслини дарови”, каже су ове птице годинама његови вјерни пратиоци и да осим њих људи често из хобија и за спортска такмичења узгајају и летаче, високолетаче, превртаче и украсне голубове.
- Од дјетињства сам гајио много животиња, а посљедњих десетак година сву пажњу сам поклонио искључиво птицама и данас имам више од 100 голубова писмоноша - рекао је Бојанић.
Нагласио је да је у одгоју ових птица веома битна њега.
- Да би летио, голуб мора бити здрав. Сваки голуб мора имати дневни тренинг. Ујутру их пуштам на летење, затим слиједи храњење и давање витамина - казао је Бојанић.
Када су им потребни захтјевнији тренинзи птице одвози ван града.
- Голубове је потребно одвести на неку локацију одакле ће се вратити кући. У почетку је то на удаљеност од пет до 70 километара, а послије се више голубара удружи и пушта птице групно на знатно даљој километражи и по неколико стотина километара - испричао је Бојанић.
Према његовим ријечима, људи се често чуде како ове птице препознају пут ка кући.
- Добро истрениран голуб увијек ће знати путању и неће залутати осим ако га на то не присиле временске непогоде или опасност од грабљивица - појаснио је Бојанић.
Голубарима највећи проблем представљају грабљивице.
- Соко и јастреб су најопасније, јер су им голубови плијен. Дешавало се да нападну голубове у лету и да преполове јато - навео је Бојанић.
Голубарство као спорт, каже Бојанић, код нас је још у развоју.
- Далеко је то од нивоа какав је у Белгији, Холандији или Њемачкој гдје се десетине хиљада голубара са својим најбољим примјерцима активно такмичи у летовима и изложбама – рекао је Бојанић.
Према његовим ријечима, недостатак новца додатно отежава развој овог спорта.
- Има нас доста којима је голубарство хоби, али такмичење с писмоношама је скуп спорт и не може се реализовати без улагања - додао је Бојанић.
Награда
И поред недостатка новца за одржавање такмичења, неки летови за Александра Бојанића су посебно значајни.
- Награду националног побједника БиХ освојио сам 2008. године на лету дугом 580 километара из Мађарске за Аустрију. Побједу су однијела два голуба из мог јата – рекао је Бојанић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
