Гимназијалци поднијели захтјев за постављање бисте Диане Будисављевић

Ученица овог разреда Милица Василић рекла је да очекује да ће иницијатива бити веома брзо спроведена у дјело, тим прије што су захтјев предали лично градоначелнику.

Она истиче да је веома важно да се не заборави улога Диане Будисављевић, додајући да многи људи у Бањалуци нису ни свјесни шта је она учинила спасивши на хиљаде ђеце из усташких логора смрти у Независној Држави Хрватској.

Гимназијалци су уз приједлог доставили и писма подршке која су за ову иницијативу добили од Републичког секретаријата за вјере, потпредсједника Народне скупштине Републике Српске Ање Љубојевић, СПКД “Просвјета” Бањалука, Удружења жена жртава рата Републике Српске и Крајишког културног центра “Свети Сава” Бањалука.

Како наводе, вајар Владимир Јокановић из Новог Сада одушевљен је идејом и пројектом бањалучких гимназијалаца и обећао је да ће даровати бисту од порцулана коју је потребно излити у бронзу да би била постављена на отвореном простору.

Ученици овај пројекат раде у оквиру предмета Демократија и људска права - пројекат “Ја грађанин”.

Професор Демократије и људских права у Гимназији Николина Ерцег Рондовић рекла је Срни да вјерује да ће Градска управа препознати иницијативу гимназијалаца и да ће одати почаст овој хероини, те да ће реализацијом овог пројекта и даље његовати културу сјећања у свом граду.

“У вихору највећег зла када су усташке институције власти планирано убијале и мучиле српску ђецу на најсвирепији начин Диана Будисављевић је хуманитарним акцијама спасила око 12.000 ђеце. НЈена мисија на том путу је била надљудска и несебична. Не смијемо дозволити да њен рад и жртвовање за највише људске вриједности остане заборављено и затамњено. Као заједница сви смо одговорни према жртвама рата и онима који су у том времену били и остали достојни људског рода”, рекла је она.

Диана Будисављевић била је аустријска хуманитарка, удата за љекара српске националности у Загребу, која је током Другог свјетског рата спасила више хиљада из усташких логора смрти у Независној Држави Хрватској /НДХ/.

Ђеца су била углавном српске националности и са подручја у којима је НДХ вршила геноцид над Србима.

Диана Будисављевић је водила картотеку о ђеци са надом да би једнога дана она могла бити враћена својим биолошким породицама, али јој је по налогу Министарства социјалне политике Хрватске 28. маја 1945. године та документација одузета.

Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посјед оригинала списка Диане Будисављевић са именима и свим подацима око 5.800 српске ђеце спасене из усташких логора смрти НДХ, за који се мислило да је изгубљен или уништен, саопштио је директор Музеја жртава геноцида у Београду Дејан Ристић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.