Етно-предузетнице чувају старе занате
БАЊАЛУКА - Бављење старим и ријетким занатима, који изумиру у Републици Српској, не мора да буде само хоби, већ је на овај начин могуће и зарадити, а то су успјеле да и докажу предузетнице окупљене у пројекту Хуманитарног удружења жена “Дуга”.
У овом удружењу, које се бави организовањем етно-радионица и курсева, те хуманитарним акцијама, јуче су презентовали резултате пројекта “Етно-предузетница”, чији је главни циљ било јачање женског предузетништва, очување старих заната, који имају изузетну културолошку вриједност те унапређење могућности продаје производа.
Координаторка пројекта Вера Стефановић истакла је да “Етно-мрежа” обухвата жене од 39 до 70 година.
- Неке од њих су домаћице, неке су остале без посла или нису ни имале прилику да раде. Многима је “Етно-предузетница” помогла у презентовању и пласирању производа, а наш циљ је био да жене које су код куће зараде и допринесу кућном буџету - рекла је Стефановићева и додала да је овај пројекат довео до умрежавања са локалним заједницама, као што су Котор Варош, Лакташи и Челинац.
Учесница пројекта “Етно-предузетница” Слободанка Ристић-Гашић бави се израдом накита и ручних радова, првенствено одјеће и обуће за бебе техником хеклања.
- Пет година се бавим ручним радом, а одскора сам члан “Дуге”. Много времена и љубави је потребно. Нажалост, ручни радови код нас нису много цијењени. Пројекат “Етно-предузетница” много ми је помогао, нарочито у промоцији производа и у едукацији. Било нам је неопходно да више научимо о маркетингу - рекла је Ристић-Гашић.
С њом се слаже и Драгана Чорокало, која се бави израдом накита специјалном жицом, по чему је њен рад посебан.
Учесница Весна Крминац-Кретић упустила се у предузетничке воде још 2017. године.
- За двије и по године организовала сам неколико едукативних обука, покренула два портала “Градскимагазин.цом” и “Бизниспромо.цом”. Савјетовала бих свим женама да се укључе и повежу, јер је потребно створити оквире у којима ће моћи лакше да оснивају и воде посао. То подразумијева да им буду омогућени подстицаји те олакшан приступ кредитима - рекла је Крминац-Кретић.
Етно-кућа
Извршна директорица “Дуге” Мира Звонар нагласила је да је санацију Етно-куће финансирала шведска амбасада.
- Етно-кућу смо добили од града под посебним условима на десет година. Била је девастирана, али смо уређивање привели крају. Имаћемо гдје да производимо, што нам много значи - рекла је Звонарева и додала да ће туристи посјетом Етно-кући моћи да препознају традиционалне производе те да понесу лијепу слику из Бањалуке.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
