"Еко топлане" - најбољи баланс уложеног и добијеног
БАЊАЛУКА, ПРИЈЕДОР, ПРИБОЈ - Свједоци смо енергетске кризе у Европи, али и цијелом свијету, па се у условима вртоглавог раста цијена енергената, прије свега нафте и гаса, а посљедично и електричне енергије, питање енергетске независности у многим земљама у посљедње вријеме ставља у први план.
У условима страха код великог броја потрошача у Европи од повећања цијена гријања, али и тога да ли ће у току зиме остати без енергента па самим тим и гријања, анализирали смо ситуацију у БиХ, али и региону са циљем да видимо који енергент је најбоље рјешење када су системи даљинског гријања у питању и колике су инвестиције преласка на тај вид гријања, као и њихову исплативост.
Да "Еко топлане" Бањалука представљају оптималан баланс по питању средстава која су у њену изградњу уложена и снаге енергије коју испоручује, показује поређење са сличним пројектима који су у посљедње вријеме реализовани како код нас, тако и у региону.
Подсјетимо, када је ријеч о Бањалуци, капацитет нове топлане на биомасу је 49 MW са десет каскадно постављених постројења уз могућност додатне поставке.
Осим нове топлане, саставни дио градског топлификационог система у Бањалуци који снабдијева топлотном енергијом 20.000 корисника чине још двије топлане на биомасу - на Старчевици, капацитета десет MW и "Космос", чији је капацитет шест MW.
Предузеће "Еко топлане" Бањалука основано је 30. маја 2017. године, а почеле су са сукцесивним пуштањем у погон котлова у новембру те године,
док је комунална дјелатност овом предузећу, одлуком Скупштине града Бањалука, повјерена 1. фебруара 2018. године.
Изградњом топлане на биомасу, која је коштала 31 милион марака, град Бањалука је смјештен на мапу "зелених" градова региона и Европе, те је у посљедње четири године уштедио више од 40 милиона КМ.
Од ове сезоне гријања Прибој и Мали Зворник су градови у Србији који су добили нове топлане на дрвну сјечку. Трагом ових информација, провјерили смо о којем нивоу инвестиција се ради и каква је њихова исплативост.
Овом инвестицијом у Прибоју, вриједном око седам милиона евра (око 13,7 милиона КМ), како је оцијењено, направљен је значајан корак ка потпуном преласку даљинског система гријања у овој општини са фосилних на еколошка горива.
Како су објавили београдски медији, са 20.000 кубика дрвне сјечке за сезону, топлана у Прибоју, снаге 12,5 мегавата, гријаће око 1.600 станова, школе, јавна предузећа, али се ради и на замјени ложишта за индивидуалне кориснике.
Према ријечима надлежних, нова топлана у Прибоју, која је пуштена у рад крајем октобра, значајно ће утицати на смањење загађености ваздуха.
- То значи да се мазут више неће користити, већ дрвена сечка, ресурс који имамо у нашој општини. Самим тим, процена је да ће загађење ваздуха бити чак 12 пута мање него што је било уобичајено - рекла је предсједница Еколошког покрета "Лим-Прибој" Јасминка Диздаревић.
Министарка рударства и енергетике Србије Зорана Михајловић је, приликом обиласка топлане у Прибоју, поручила да је циљ повећање енергетске ефикасности топлана и коришћење горива која не угрожавају животну средину.
- Еколошка слика ће од сада бити другачија, а за Прибој то значи за више од 90 одсто мање сумпор-диоксида и приближно 90 одсто мање угљен-диоксида, што је важно за град који је годинама имао проблем са квалитетом ваздуха - поручила је Михајловићева.
Истог дана у рад је пуштена и топлана на биомасу у Малом Зворнику, а вриједна је око два милиона евра (близу четири милиона КМ).
Предсједник општине Мали Зворник Зоран Јевтић рекао је да је то велики дан за обје општине - Прибој и Мали Зворник.
- Биомасу добијамо из наше општине, што ће додатно унапредити локалну привреду - изјавио је Јевтић.
Изградња малозворничке топлане на биомасу почела је у новембру 2020. године. Како је раније саопштено, топлотну енергију обезбјеђиваће два котла на дрвну сјечку снаге по 0,9 MW, а постоји и резервни на гас од 2,5 MW.
У Приједору је, подсјетимо, у априлу 2016. године предата на кориштење нова топлана која као енергент користи биомасу и у чију је изградњу и опремање постројења утрошено 8,6 милиона евра (око 16,8 милиона КМ).
Како је тада објављено, Европска банка за обнову и развој (ЕРДБ) је за њену изградњу под повољним условима обезбиједила седам милиона евра, док је шведска СИДА донирала 1,6 милиона евра.
Такође, према доступним информацијама, приједорска "Топлана", топлотном енергијом снабдијева 5.000 корисника. Пројектована је и изграђена са могућношћу производње топлотне и електричне енергије на биомасу укупне снаге два пута по 10 мегавата топлотне и 250 киловата електричне енергије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
