Доктор из Бањалуке зарађује продајом старина
БАЊАЛУКА - Донедавно незапослени доктор медицине, Обрен Томић из Бањалуке, живио је од колекционарства.
И данас, без посла на пуно радно вријеме, његов извор финансирања је управо продаја старина.
Провјерили смо шта то све има у његовој колекцији, преноси Н1.
На капији љубимац, а у башти, право мало царство. Уколико ћете на кафу или чај код Обрена Томића, исти ће вам бити услужени у џезви или чајнику, старим и по стотину година. Сервирани на столу од књига. У несвакидашњем амбијенту сједићете на импровизованој столици.
"То су заправо кофери, гдје си њих купио? То сам набавио на пијаци и то сам у једном дану налетио на три или четири кофера , узео сам један, повезао сам се ја одмах са њим, онда, види још један, па онда не знам након, види још један", каже Обрен Томић.
И тако је настала цијела колекција старина, сакупљача Обрена. Иако тешка срца, ипак издваја омиљене:
"То су писаће машине, и то је оно нешто што могу назвати да ми је највећа љубав, али ту су исто чајници а баш сам се навукао да тако кажем на лампе, и кад год одем негдје у антикварницу или било гдје нешто да купим, пријатељи ми кажу: је ли тако да си узео бар двије лампе и на крају сад сам на неком броју од 60, 70 лампи".
И то није све. Ово је само дио колекције коју Обрен посједује. Преко 2000 књига, грамофона, часописа, налази се у његовом простору. Оно што други бацају, Обрен чува и враћа предметима стари сјај.
За поједине смеће, за њега предмети непроцјенљиве вриједности. Иако је донедавно био незапослени доктор медицине, његов извор финансирања је понекад управо – продаја старина. Тешко му то пада.
"Некад у пола продаје ја кажем, ипак ја не могу, ипак ће ово мени остати, повежеш се једноставно са тим стварима", каже колекционар.
Као што је стари телевизор. У функцији и данас. На њему – црно-бијели свијет.
"И стварно некад баш упалим овај телевизор, и некад на њега повежем игрицу, занимљиво је погледати тако некад нешто у црно-бијелом", додаје.
Пијаца је његов непресушан извор старих предмета. У набавку порани, каже, са својим најбољим пријатељем – олдатјмером Реноом 4. Заједно су обилазили и просторе бивше Југославије, стварајући колекцију.
"Ја њега на крају помазим и кажем, хвала другару", препричава овај колекционар.
До Кине, Туниса, Занзибара, Индонезије са њим ипак није могао стићи. Но, дашак и тих крајева свијета у Обреновом је дворишту.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
