Ђајић: У ковид одјељењима до сада збринуто 11.500 пацијената

Ђајић је истакао да је на лијечењу тренутно више од 150 пацијента, од чега је више од 30 животно угрожено и налазе се на респираторима и вјештачким плућима.

"Важно је нагласити да од укупног броја тренутно хоспитализованих пацијената обољелих од ковида њих 85 одсто није вакцинисано", рекао је Ђајић у интервјуу Срни.

Ђајић је подсјетио да се од почетка пандемије у УКЦ-у улажу надљудски напори у борби за животе пацијената, те да су и поред свих тешкоћа и удара успјели сачувати здравствени систем.

"Поносан сам зато што наш ниједан пацијент, било да има ковид или нековид обољење, није остао без здравствене заштите. Тим податком се не могу похвалити ни неке много развијеније земље Запада", нагласио је Ђајић.

Он је додао да је УКЦ, захваљујући финансијским улагањима, доброј организацији, правовременом планирању и способностима кадра, успио одговорити на све изазове.

"Увијек наглашавам да су за то најзаслужнији, прије свих, наши љекари и медицинско особље. Људи су најбитнији елемент развојне политике наше куће, они су носиоци свих промјена које се дешавају у УКЦ-у и едукација наших запослених је инвестиција у будућност за нове генерације", истакао је Ђајић.

Ђајић је навео да је УКЦ ове године настојао вратити фокус на едукацију кадра колико год је то било могуће, о чему, како је рекао, свједоче три доласка грудног хирурга свјетског гласа Дијега Гонзалеса Риваса у УКЦ, гдје је изводио операције, едуковао особље, те постао стални консултант.

"У посјети су нам били и стручњаци из Онкоцентра Санкт Петербург професори Владимир Михајлович Моисенко и Икрам Алијев који су држали предавање и изводили операције. Нашу установу су посјетили и наш дугогодишњи сарадник Томаж Штупник, торакални хирург из УКЦ Љубљана, али и водећа експертска имена из Србије са којима већ имамо дугогодишњу сарадњу", рекао је Ђајић.

Ђајић је напоменуо и да УКЦ константно уводи нове модалитете лијечења како у конзервативним тако у хируршким областима, као и нове процедуре у дијагностици.

"Одавно смо лидери и у веома компликованим оперативним захватима попут реплантација шаке, минимално инвазивних операција грудне жлијезде, сложених интервентних кардиолошким процедура. Једини ЕЦМО центар у БиХ се налази у УКЦ-у", рекао је Ђајић.

Ђајић је додао да је Клиника интензивне медицине за нехируршке гране УКЦ-а опремљена са чак четири уређаја за вено-венску екстракорпоралну мембранску оксигенацију – оксигенацију крви ван људског тијела, познатији као вјештачка плућа најновије генерације.

Ђајић је подсјетио да је УКЦ, на његову иницијативу, урадио велику студију, практично прву у свијету, о томе шта се дешава на аутономном нервном систему првих 15 дана код ковид пацијената.

"На челу истраживачког тима је признати свјетски неурокардиолог Бранислав Миловановић. Студија је показала да је за све пацијенте који су прележали ковид јако важан тилт тест, а он се примјењује код пацијената којима нису разјашњени узроци настанка губитка свијести и вртоглавице. То је врхунска дијагностика која се развила у посљедњих десетак година, а на овим просторима постоји још само у Београду, Љубљани и Загребу", појаснио је Ђајић.

Ђајић је истакао да УКЦ већ трећу годину узастопно, упркос великој кризи коју је изазвала пандемија, послује позитивно.

Говорећи о развојним плановима, Ђајић је навео да су приоритети едукација кадра, улагање у опрему, те увођење нових дијагностичких и терапијских процедура. Један од таквих развојних пројеката, тврди Ђајић, јесте Кардиохирургија која је у власништву УКЦ Републике Српске, а изграђена је и опремљена.

Ђајић је навео да се Одјељење састоји од четири операционе сале - грудна, васкуларна и двије кардиохирушке сале, те свих потребних пратећих амбуланти и простора за припрему и опоравак пацијената.

"Интензивна њега броји шест кревета, а Одјељење 13 кревета. Ускоро очекујемо да ће бити и пуштена у рад, а наши пацијенти бише неће морати да одлазе у инострантво гдје су дугачке листе чекања како би били подвргнути сложеним оперативним захватима из ове области, него ће то моћи обавити у Бањалуци", појаснио је Ђајић.

Самим тим, додао је, смањиће се трошкови Фонда здравственог осигурања Републике Српске, као и трошкови породица пацијената.

Ђајић је навео да је у наредном периоду планирана и санација зграде Матернитеа у којој се налазе Клиника за гинекологију и акушерство, Педијатрија и Дјечија хирургија, док ће се реконструисати зграда Клинике за инфективне болести и изградити нова Клиника за психијатрију.

"Градимо и Објекат за пружање здравствене заштите обољелима од малигних болести који ће бити најмодерније опремљен што је од изузетне важности с обзиром на чињеницу да је на овим просторима повећан број онколошких обољења", нагласио је Ђајић.

Ђајић је напоменуо да ће у саставу тог објекта бити и 50 кревета за палијативну његу пацијената који су у терминалној фази болести, што је, како је навео, најхуманија одлука УКЦ-а и Владе Републике Српске.

Ђајић је подсјетио да је на Паприковцу у плану изградња Медицинског факултета, Медицинске школе и Центра за научноистраживачки рад. "Тако ће ова локација постати модерно жмедицинско брдож гдје ће наши пацијенти на једном месту имати сву потребну здравствену заштиту", напоменуо је Ђајић.

Он је навео и да је у току изградња вишеетажног саобраћајног комплекса с пет нивоа и 2.324 паркинг мјеста, која би требало да буде завршена до краја 2022. године.

"Ово је тренутно највеће и најзахтјевније градилиште. Уједно ће бити изграђена и нова интерна саобраћајница која се везује на Зеленгорску улицу код Родитељске куће, пролази кроз сутерен објекта и води према Медицинском кампусу. Комплекс ће цијелом насељу Паприковац донијети добробит, јер ће ријешити проблем гужви, закрчења саобраћаја и мањка паркинга", рекао је Ђајић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.