Ђаци и наставници Пољопривредне школе чувају традицију

Јасмина Салопек
Foto: Ј. Салопек

БАЊАЛУКА - Кисели краставци, ајвар, сок од парадајза и јабуке, сосови, ликери од вишње и ароније, ракије, само су неки од производа који захваљујући вриједним ђачким рукама и савјетима искусних професора пуне магацин Пољопривредне школе.

Цијене су приступачне, а сва производња обављена је у школи, од сјетве, преко бербе до конзервације, односно од њиве до тегле. Ученици и професори не крију задовољство оним што су успјели да направе и изнесу на полице. На њих је поносан и директор школе Бојан Бакал, који је рекао за “Глас Српске” да се труде и раде на промоцији, а циљ је да ученике оспособе за будућност.

- Желимо да све што уче кроз теорију знају употребити у пракси - појаснио је Бакал.

Пољопривреда није само чизма и мотика, рекао је Бакал и нагласио да то постаје урбани дио и да се пољопривреда развија као и друге технологије.

- Производња хране је нешто без чега не можемо и то је једна од стратешких грана у Српској. Суштина је да имамо што здравију храну и што квалитетнији производ те да ђаке научимо да размишљају у том правцу - казао је Бакал.

Пољопривредна школа из године у годину биљежи раст продаје производа. Све што произведу на практичној настави настоје да пласирају на тржиште, јер је дио новца из буџета школе уложен у набавку репроматеријала.

- Продајемо производе да бисмо могли да набавимо све за нову производњу. Од сезоне зависи и наш процес производње. Киселине су у завршној фази, а на реду је цијеђење сока од јабуке - истакао је Бакал.

Он је објаснио да грађани могу донијети у школу своје јабуке, које се потом обрађују кроз практичну радионицу.

- Примимо воће па га класирамо, перемо, мељемо, пресујемо, пунимо боце соком и пастеризујемо. Тако грађани од својих јабука добију готов производ, тачније здрав и природан сок - појашњава он.

Бакал истиче да продају све што произведу, а код формирања цијена труде се да су то производи који нису претјерано јефтини, али да нису ни скупи.

- Амбалажа је поскупјела, тако да смо морали мало да повећамо цијене у односу на раније године. У оквиру школе имамо и малу сирану и пекару. У пекари производе оброке који се пласирају у чајној кухињи школе, а за дио ученика ти оброци су бесплатни - додаје Бакал.

Професор практичне наставе Немања Јелић каже да имају заокружен процес и да цијели колектив учествује у производњи зимнице, како ученици, тако и професори практичне наставе и стручни сарадници.

- Дуги низ година кроз школски магацин прошло је много генерација, неријетко они млађи, али сада ни њих не мањка. Углавном су то стални купци, старије особе, домаћице, које са пијаце наврате и до нас - каже Јелић.

Додаје да најчешће раде по “уговореној” производњи те да се прави налог за брање, а све траје док траје и процес производње.

Када је ријеч о производима, професор каже да му се највише допадају кисели краставци, ајвар, парадајз сос и ликер од ораха.

100. рођендан

Пољопривредна школа посебна је по много чему, изњедрила је многе успјешне генерације и то чини већ читав вијек. У част 100. рођендана ове васпитно-образовне установе биће уприличене изложбе, занимљива предавања, као и такмичење у калемљењу.

- Октобар и новембар су мјесеци које ћемо посебно посветити школи, ученицима и наставницима, да би вијек постојања био што љепше обиљежен, тачније, кроз разне активности - истакао је Бојан Бакал.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана