Дивље депоније нарушавају здравље и изглед града
БАЊАЛУКА - Бацање смећа на недозвољеним мјестима и огроман број дивљих депонија све већи су проблем који, осим што нарушава изглед града, негативно утиче и на здравље становника због могућег ширења зараза, али и штетних материјала који су непрописно одложени.
Несавјесним појединцима, али и правним субјектима који бацају смеће гдје год стигну, не размишљајући о посљедицама, лани је изречено седам новчаних казни, док су ове године због тога кажњена три грађанина.
- Осим смећа, несавјесни појединци непрописно одлажу кабасти отпад, ауто-гуме, грађевински материјал, па чак и дијелове аутомобила - казали су за “Глас Српске” из Одјељења за комуналне послове.
Из овог одјељења истичу да су, с циљем сузбијања овог проблема, прописане вртоглаве казне, које се за физичка лица крећу од 100 до 1.000 КМ.
- За правно лице новчана казна због неадекватног одлагања отпада креће се од 500 до 7.000 КМ, а новчаном казном од 200 до 1.800 КМ биће кажњено одговорно лице у правном субјекту - појаснили су из одјељења.
Да је проблем неадекватног одлагања отпада и настанка дивљих депонија све већи, потврдили су и у Центру за животну средину.
- Све чешће гомилање отпада је комплексан проблем. Поред неадекватног бацања смећа, због чега се стварају депоније, проблем представљају штетни материјали од којих је израђена амбалажа коју на крају бацимо - казала је за “Глас Српске” асистент за биодиверзитет и заштићена подручја Милица Кончар.
Према њеним ријечима, велики проблем представља лош систем за управљање отпадом.
- Већина отпада заврши на депонијама. Проблем је што рециклажни отпад попут папира, дрвета и неких врта пластике буде бачен на дивље депоније умјесто да се паметније искористи и смањи загађење - казала је она.
Проблем дивљих депонија, наглашава Кончарева, није могуће ријешити акцијама чишћења.
- Ово је комплексан проблем и за његово рјешење је потребно уложити много времена, знања и новца. Првенствено је потребно додатно едуковати становништво и побољшати систем одвоза отпада - рекла је Кончарева.
Неосвијешћеност
Према ријечима Милице Кончар, освијешћеност становништва о штетности неадекватног одлагања отпада није на завидном нивоу.
- Сви ми, као појединци, сваке године произведемо све више отпада, што је поражавајући податак - појаснила је Кончарева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
