Даунов синдром: Након образовања не припадају нигдје
Бањалука - Велики проблем друштва је што дјеца са Дауновим синдромом, када заврше основно и средње образовање, више не припадају нигдје, речено је на радионици "Информацијом ка подршци породицама дјеце и младих са Дауновим синдромом", коју је Дјечији едукативни центар "Свјетлице" из Бањалуке организовао за новинаре и породице дјеце и младих са овим синдромом.
"То је велики пораз и за нас стручњаке јер смо уложили велики труд и знање у развијање њихових вјештина, које, на крају, нико неће да призна ни да искористи. Неприхватљиво је да је једини избор ове дјеце да остану код куће или опет затворена у неком едукативном центру", указала је дефектолог у Центру "Заштити ме" у Бањалуци Тања Чолић.
Чолићева је навела да Даунов синдром, у највећем броју случајева, карактерише умјерена ментална ретардација, али и моторичка спретност и истрајност у вршењу одређених радњи.
"За разлику од других особа, они могу бити сретни цијели дан јер скупљају јабуке, мету двориште или прикупљају колица на паркингу тржног центра. Уз то, они појам вриједности новца углавном немају, тако да њих може задовољити добар оброк и мали џепарац", навела је Чолићева.
Координатор Дјечијег едуактивног центра "Свјетлице" из Бањалуке Жељка Перишић.
истакла је колико је важна информација коју медији преносе о овом проблему, и навела да су новинари и медији много допринијели да се у посљедње вријеме позитивно промијени слика коју су људи имали о особама са Дауновим синдромом.
Она је указала да се често у медијима користи дефиниција "обољели од Дауновог синдрома", што даје утисак да је то болест која се може излијечити, али је, нажалост, то синдром и стање за које нема лијека.
"Особа која се роди са тим тај синдром има цијели живот", објаснила је Перишићева и поручила да сви људи када сретну особу са Дауновим синдромом, прво треба да виде особу, па тек онда њен Даунов синдром.
Мајка дјевојчице са Дауновим синдромом Гордана Радинковић рекла је да јој велики проблем представља то што након завршетка школовања њена дјевојчица не припада нигдје.
"Дођемо у ситуацију да тражимо мјесто гдје ће наше дијете бити прихваћено. Друштво треба што прије пронаћи начине како да ријеши овај проблем, јер су то особе са великим могућностима", поручила је Радинковићева.
Позиву Едукативног центра "Свјетлице" одазвала се и музичар Дијана Тепшић из Бањалуке, која је на креативан начин провела вријеме са дјецом која имају Даунов синдром.
"Драго ми је што сам имала прилику да се дружим са овим малишанима и њиховим породицама, који заиста требају подршку медија и институција, јер то нису дјеца са посебним потребама, него дјеца која требају посебну врсту љубави", рекла је Тепшићева.
Едукативни центар "Свјетлице" представио је први број свог часописа "Живјети са Даун синдромом", чији је циљ да на другачији начин представи живот особа са Дауновим синдромом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
