Бојан Кресојевић, градски менаџер, за „Глас Српске“: Млађима од 14 година забранити друштвене мреже

Данијела Бајић
Бојан Кресојевић, градски менаџер, за „Глас Српске“: Млађима од 14 година забранити друштвене мреже

Један од најважнијих сегмената било којег нивоа власти јесте да водимо рачуна о будућности, односно о условима за одрастање наше дјеце, због чега је, између осталог, потребно регулисати присуство дјеце на друштвеним мрежама и мислим да треба да пратимо потезе других држава. Рецимо, Флорида је увела забрану коришћења друштвених мрежа за дјецу до 14 година, сигуран сам да је то правац који би Република Српска требало да прати.

Рекао је ово у интервјуу за “Глас Српске” градски менаџер Бојан Кресојевић и додао да су друштвене мреже за младу особу сигурно извор великог броја пријетњи, а корист за млађе од 14 година је сигурно много мања.

- У том смислу желим позвати надлежне институције да обрате пажњу на ову тему и сигуран сам да постоје механизми да оваква иницијатива буде пренесена и на Српску, јер ће нам они према којима имамо највећу обавезу, а то су наша дјеца, једног дана бити захвални - казао је Кресојевић.

ГЛАС: Изјавили сте да ћете и без скупштинске већине наћи начин да повећате субвенције за дјецу која похађају приватне вртиће. Како то мислите да урадите?

КРЕСОЈЕВИЋ: На самом смо крају дефинисања комплетне процедуре повећања субвенција без скупштинске већине и до краја априла ћемо знати тачно колико нам времена треба и од ког датума ће субвенције бити повећане. Истина је да је то тежи пут и самим тим је потребно нешто више времена, али најважније је да ћемо остварити циљ који смо дефинисали још 2022. године, а то је да сваку могућност у буџету искористимо да бисмо направили нови корак ка изједначавању субвенција, односно укупних плаћања које имају родитељи у јавним и приватним предшколским установама. Наш крајњи циљ је изједначавање, али морамо да идемо корак по корак, у складу са буџетским могућностима.

ГЛАС: Колико би требало да износе субвенције?

КРЕСОЈЕВИЋ: Према радној верзији за прво дијете субвенција би требало да износи 100 КМ, за друго и свако наредно 150 КМ. То би значило да би породица која има двоје дјеце која иду у приватни вртић издвајала око 100 КМ више него родитељи чија дјеца иду у јавне вртиће - што значи да би плаћали свега 50 КМ по дјетету више него што би плаћали у јавним вртићима. На тај начин бисмо се у знатној мјери приближили крајњем циљу и растеретили буџете родитеља. Наравно, наша је жеља да то иде и више, али је то изазовно, јер финансирање не треба обезбиједити за само један мјесец или једну годину, већ и у свакој наредној морамо задржати тај ниво права.

Важно је да не дозволимо политизацију ове теме - и да сви који учествују у овом процесу треба да покажу искрене намјере и да оно што су најавили и ураде. Најавили смо да ћемо наставити повећања и то ћемо урадити. Имао сам састанке са родитељима 31. јануара и тада сам најавио да ћемо повећати и ми ћемо то урадити. Са друге стране, имамо предсједника Скупштине који је најавио да неће дати да буде усвојен порез на непокретност, да ће учинити све да буду повећане те субвенције, међутим видјели смо да се и у једном и у другом случају поступило супротно. Дакле само желим да ова прича буде ослобођена политике и да се држимо онога што су реалне могућности.

ГЛАС: Много је започетих пројеката. Колико сте задовољни досадашњим резултатима и који су планови за наредни период?

КРЕСОЈЕВИЋ: Иза нас су нешто мање од три и по године мандата и енергија градоначелника и цијелог тима је довела до резултата који су већи од онога што је било ко од нас очекивао. Реализацију најбоље описује перцепција грађана, тако да кога год данас да питате на улицама Бањалуке да ли се град развија, да ли има пројеката, свако ко је добронамјеран ће то примијетити.

Центар града, од шеталишта, Гајеве улице, нових паркинга, централног спомен-обиљежја, једносмјерног саобраћаја, повећане безбједности са пјешачком платформом представљају ново лице Бањалуке. Међутим, нама није важан само центар, већ желимо да искористимо и друге потенцијале, а то су два основна аспекта ријеке Врбас. Један је да уредимо плаже и на тај начин подстичемо туризам, да изградимо дајак пристаниште, што је урађено на почетку мандата. Ту је и стратешки пројекат пречишћавања отпадних вода и тренутно разговарамо са кинеским компанијама и са Европском инвестиционом банком да креирамо финансијску конструкцију и све што је неопходно за реализацију овог пројекта. Радује ме то што ће Бањалука у наредном мандату коначно почети рјешавање овог проблема.

ГЛАС: Пуно се прича о саобраћајној револуцији. Шта ће још бити обухваћено овим пројектом?

КРЕСОЈЕВИЋ: Било је много критичара када је пуштен једносмјерни саобраћај, укључујући и саобраћајнице које су реконструисане. А данас сви који се возе центром препознају да је у знатној мјери растерећен. Наравно, када смо ријешили тај проблем уочавамо наредне које смо наслиједили. Из тог разлога имамо неколико кружних токова које сада и наредних мјесеци почињемо да градимо. То је кружна саобраћајница код “Меркатора”, односно код “Акване”. Затим код кампуса, односно код “Ауди” сервиса те кружни ток у улици Триве Амелице код пекаре “Бакал”, западни транзит. Као и код Његошеве улице, која ће омогућити боље повезивање Петрићевца и Паприковца, али и са западним транзитом. Ове инвестиције, вриједне од око 10 милиона КМ, могу се назвати “Саобраћајна револуција два”. План је да до септембра то реализујемо, али је највећи изазов заузетост извођача.

ГЛАС: Анализе су потврдиле да је туризам стратешка шанса за развој града. Да ли су у плану нека додатна улагања у том сегменту?

КРЕСОЈЕВИЋ: На почетку мандата многи су у то сумњали и дјеловало им је као неосновано или непромишљено. Данас сви виде да је то реалност. Почели смо конкретне активности у том смјеру. Развој туристичког потенцијала Бањалуке заснован је на аутентичним карактеристикама. То је рецимо вожња дајак чамцем, која је јединствена у слаткој води, а у вези је са Врбасом. Изградили смо пристаниште и приликом посјете Бањалуци туристичке агенције усмјеравају туристе да виде такву љепоту. Ту је и уређење плажа, а пред нама је изградња видиковца на Бањ брду и очекујемо да ће то бити комплетирано за два мјесеца. То су активности које ћемо допуњавати како нам финансијске могућности буду дозвољавале. Између осталог ту је и изградња расвјете са спољашње стране тврђаве Кастел. У претходној години смо остварили повећање прихода у буџету на основу туризма у износу од два милиона КМ, што је у складу са развојем туризма. Овај развој се огледа у повећању броја ноћења у односу на период прије короне за 28 одсто, док остале локалне заједнице заједно имају раст од 11 одсто.

ГЛАС: Приближава се 22. април и Дан града. Како теку припреме и по чему ће се овогодишња прослава разликовати од претходних?

КРЕСОЈЕВИЋ: Учинићемо све да Бањалука и овај пут за Дан града изненади грађане, али и све госте. Прошле године је први пут одржана академија и бројала је готово 1.000 посјетилаца у дворани “Борик” и ми ћемо тај стандард испратити и ове године. Очекујемо највише званице, али и да ће добитници највећег признања бити велики пријатељи овог града и у то име желим рећи да је један од номинованих за Кључ града садашњи предсједник Владе Србије. Он је предсједник Владе која је у знатној мјери дио успјешних пројеката које ова градска администрација реализује. Издвојио бих градњу школе у Бањалуци, након више од 20 година, а која носи симболично име “Косово и Метохија”, јер је то начин да покажемо поштовање према онима који су издвојили финансије да би град добио оно што је највредније, а то је образовање за наше најмлађе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана