Бањалука: Већа шанса за ратаре почетнике
Бањалука - Почетници у пољопривредној производњи би у 2015. години могли имати већу шансу, јер би град кроз субвенције финансирао 60 одсто вриједности пројекта који ова лица желе да реализују.
Директор Центра за развој и унапређење села Миленко Шарић је рекао да ће ову промјену правилника за додјелу подстицаја у пољопривреди предложити Скупштини града.
- Сваком почетнику треба помоћи и ми ћемо предложити да учешће града буде 60 одсто, а почетника 40 одсто у пројекту који хоће да реализује - објаснио је Шарић и додао да је према важећем правилнику ситуација била обрнута.
- Наша је жеља да што више пољопривредника може да добије прилику да оствари неки од видова подстицаја. Тренутни правилник је прилично ригорозан када је ријеч о питању услова и надам се да ћемо имати разумијевања код одборника да мало либералније посматрамо те услове - додао је Шарић.
Истакао је да се неће мијењати ставка правилника која одређује да ако је пољопривредник у овој години добио средства за субвенције не може аплицирати идуће године.
Када је у питању исплата субвенција у минулој, 2014. години, Шарић је рекао да је од одобрених око 490.000 КМ исплаћено 98 одсто.
- Имали смо 99 кандидата који су испуњавали услове, али са 79 смо склопили уговоре. Са осталима нисмо јер нису имали сопственог учешћа, односно нису могли обезбиједити свој удио новца у реализацији пројеката - казао је Шарић.
Буџетом града за 2015. годину за подстицаје пољопривредницима планирано је 500.000 марака, што је упола мање од првобитно планираног прошлогодишњег буџета.
Одборник ДНС-а Ненад Шибаревић сматра да је потребно помоћи становницима сеоских мјесних заједница који на овај начин желе да обезбиједе егзистенцију.
- Потребна је дорада тренутног правилника, јер је неповољан за оне пољопривреднике који нису велики пољопривредни произвођачи и који покушавају да покрену организованију производњу - рекао је Шибаревић, који је уједно и предсједник Савјета МЗ Пискавица.
Мирко Милашиновић жели да на платоу Мањаче почне са производњом кромпира, па има намјеру да региструје пољопривредно газдинство и конкурише за подстицаје.
- Неке од предрадњи сам финансирао из свог џепа, јер сам извео стручњаке да процијене квалитет земљишта и извршим јесење радове да бих у 2015. години почео са сијањем. Доста тога у вези са производњом кромпира знам, али, као почетник, морам да се консултујем и са агрономима, а све то кошта. Зато намјеравам да конкуришем за субвенције које даје Градска управа да би ми помогли да направим почетне кораке који су темељ за даљу пољопривредну производњу - казао је Милашиновић.
Према тренутном правилнику, највећи износ који може да добије једно газдинство је 15.000 КМ, а у току ове године највећи исплаћени износ за субвенцију износио је 14.900 КМ.
Правилником је предвиђено да Центар учествује са максимално 40 одсто вриједности реализације пројекта.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
