Бањалука одала почаст хирургу који је задужио Српску VIDEO

Лазић је учествовао као добровољац у одбрани Републике Српске гдје се истакао храброшћу и пожртвованошћу.

Он је у августу 1991. године напустио мјесто хирурга у Нишу и запутио се у тадашњу Републику Српску Крајину. Оснивач је ратне болнице “Жица” у Блажују код Сарајева и током протеклог рата спасио је на хиљаде војника и цивила у сарајевско – романијској регији.

– Увијек сам говорио да најстрашнији рат који може да се деси јесте рат Срба и Муслимана у Сарајеву. Поријекло-иста нарав, исти карактер, исти инат, тешке крваве борбе – говорио је доктор Лазић, који је написао књигу “Дневник ратног хирурга” у којој је записивао сјећања на тешке дане, имена, датуме и свједочења људи у рату.

У посљедњој поруци јавности потписаној са “Доктор Лаза – хирург напаћеног српског народа” навео да му је посљедња жеља да буде испраћен управо пјесмом “Марш на Дрину”. У градовима широм Српске грађани аплаузом одају почаст великом доктору.

Дервента: “Марш на Дрину” за доктора Лазића

Улицама Дервенте вечерас је са покретног разгласа емитован “Марш на Дрину” у част преминулог љекара из Ниша Миодрага Лазића, великог исрпског родољуба који је спасао велики број живота српских цивила и војника током одбрамбено-отаџбинског рата.

Овај чин исказивања поштовања легендарном хирургу, који је спасавао и животе српских бораца из Дервенте, организовали су начелник општине Милорад Симић и Удружења из одбрамбено-отаџбинског рата из Дервенте.

У сваком рату, у сваком времену великих страдања и мале наде постоје јунаци, људи који учине дјела која ће их наџивјети и ставити у ред особа без којих ни сјећање ни историјски уџбеници неће бити могући - такав човјек био је доктор Миодраг Лазић, добри дух сарајевских Срба.

Појавио се прво 1991. године у Републици Српској Крајини - у ратним болницама у Двору на Уни, Глини и Костајници. Као хирург учествовао је са борцима у пробоју коридора према Србији.

А онда крајем љета 1992. стиже на Пале у ратну болницу “Коран”, па онда у ратну болницу “Жица” у Блажују. Требао је остати мјесец дана, а остао је 40 мјесеци.

Огроман је број бораца и обичних људи које је спасавао и лијечио доктор Лазић, на челу тима од неколико колега хирурга, љекара опште праксе и медицинског особља, као и број оних који животе дугују доктору и његовим колегама.

Ненадано је дошао међу сарајевске, требевићке и романијске Србе и ушао у срца тих људи, у историји њиховог краја и на крају - у историју најзнаменитијих Срба тога доба.

Доктор Миодраг Лазић рођен је у Земуну 31. маја 1955. године, гдје је завршио основну школу. Отац официр бива премјештен у Ниш. У том град Лазић завршава гимназију, а затим и студије медицине. Специјализацију из хирургије завршава на Војномедицинској акадамији у Београду у својој 30. години и постаје један од најмлађих хирурга.

Потом годину дана ради у Војној болници у Нишу, а онда прелази на Хируршку клинику Клиничког центра Ниш.

На позив народа Републике Српске Крајине у јулу 1991. године одлази као хирург добровољац и годину дана ради у ратним болницама у Двору на Уни, Глини и Костајници.

У јулу 1992. враћа се у Ниш, али не задуго. У БиХ букти рат. У септембру као хирург добровољац долази на Пале у ратну болницу “Коран”. Послије мјесец дана као шеф хируршке екипе одлази на Илиџу и ради у ратној болници “Жица” у Блажују.

Као једини хирург за трбух и грудни кош ради скоро двије године на простору најширег ратишта Републике Српске, покривајући простор пет општина са више од 100.000 становника.

Доктор Лазић је своју каријеру и своје знање ставио у службу помоћи Војсци Републике Српске и прекодринским Србима, а свој живот је ризиковао радећи на најопаснијим мјестима, спасавајући све оно што се могло спасити у ратном хаосу.

Отуда “Марш на Дрину” није само посљедња жеља сјајног доктора и још бољег човјека већ и морална порука Србима - један смо народ.

За све вријеме боравка на ратиштима доктор Лазић је водио свој ратни дневник. Један дио тог дневника водио је у писаном облику а кад не би стизао од посла и обавеза, на крају дана диктирао би у свој диктафон најзначајније утиске који су обиљежили тај дан.

Као велики пријатељ Новинске агенције Републике Српске - СРНА одлучио је да објави дневник у агенцијском “аранжману”. Извршена је и комплетна графичка припрема и 1996. године књига “Дневник ратног хирурга” /Книн 1991.- Српско Сарајево 1996/ угледала је свијетлост дана.

“О безумљу грађанско - вјерског рата у бившој БиХ већ се писало и писаће се још дуго. Проговориће многи, освјетљавајући, из различитих углова , велику несрећу народа са ових поростора. Али од овог свједочења хирурга Миодрага Лазића тешко да ће бити непосреднијег и потреснијег казивања о злу које се овдје десило” - написао је у предговору уредник овог издања књижевник Јован Лубардић.

Дневник Миодрага Лазића - дневник је ужаса, али, истовремено, и споменик Човјеку. Дневник ужаса - јер га доноси ратни хирург са прве линије фронта једног рата у коме се у најстрашнијим мукама умире или остаје обогаљено, најчешће и физички и психички истовремено....

Са друге стране, то је свједочанство о надљудској борби здравствених радника у немогућим условима. То је својеврсни омаж здравственим радницима уопште, онима који у сваком рату остају у сјени, а мало или нимало се зна о паклу кроз који ови јунаци пролазе.

Књига “Дневник ратног хирурга” добитник је прве награде “Иницијал” на Међународном сајму књиге у Нишу 1996. године

У сјећању су остале величанствене промоције ове књиге. Једна је била у Нишу у препуном амфитеатру Медицинског факултета, којој су присуствовале његове колеге доктори, професори као и тадашње руководство града Ниша. Друга је била на Београдском међународном сајму књиге 1996. године - била је то најпосјећенија промоција на сајму те године.

У “ Дневнику ратног хирурга” најбоље се види велико срце човјека, рођеног борца без компромиса и његова задивљујућа бескрајна љубав према народу коме је припадао.

Доктор Миодраг Лазић отишао је са овога свијета храбро - као љекар и као борац. Бескомпромисно, а опет дубоко емотивно, као што је то био и у ратном паклу.

“Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити”, написао је Петар Петровић Његош.

Доктор Миодраг Лазић неће бити заборављн док је сарајевских Срба. Не може умријети онај ко је постао дио колективног сјећања и синоним за хуманост и опстанак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.