Бањалучанин који је судио Надалу: Он је у потпуности недодирљив
Бањалука - Када неко у 25. години говори течно пет страних језика и притом је био судија на тениским мечевима на којима су играли Рафаел Надал, Енди Мареј, Давид Ферер, Томаш Бердих, Гаел Монфилс – јасно је да се ради о јако способној особи.
Бањалучанин Роберт Дацешин, син познатог бањалучког сликара и галеристе Владислава Дацешина, магистрирао је на Међународном менаџменту на Економском универзитету у Братислави, јавља Кlix.ba
Говори енглески, шпански, потругалски, Италијански и словачки језик. Тренира тенис, суди на највећим тениским турнирима, путује и бави се – јогом.
"Тенис сам почео да тренирам 1998. године и бивши сам првак Републике Српске у три категорије – до 10, 12 и 14 година. У слободно вријеме сам почео да се припремам за тениског судију и прије осам година сам добио међународну лиценцу и од тада непрестано путујем и судим на најважнијим свјетским тениским турнирима", рекао је Дацешин за Клиџ.ба.
Радио је као главни и линијски судија на АТП турнирима у Дохи, Минхену, Умагу, а недавно је добио и позив за Вимблдон , који је из "визних" разлога стигао седмицу прекасно. И на тим турнирима судио је свима осим - Ђоковићу!
"Нисам имао прилику да судим најбољем српском тенисеру, али упркос томе могу да кажем да је тениски свијет који сам до сада упознао подијељен на два дијела: на једној страни је Надал, а на другој сви остали. И док се послије мечева до свих тенисера лакше или теже може доћи, Надал је и буквално заштићен многобројним тјелохранитељима који га прате у стопу. Једном сам покушао да од њега 'искамчим' потпис, али покушај је пропао и прије него што сам дошао до њега", прича Дацешин.
Прије годину дана је судио на великом тениском турниру у катарској Дохи и свима је говорио да нема трему и да није нервозан због велике одговорности. Али, онда је изашао на централни терен, пред 15.000 гледалаца и пред – Надала.
"Да, Надал је у потпуности недодирљив. То су велике звијезде. Због тога сам и одабрао да будем линијски, а не главни судија, јер они имају много мање проблема са играчима. Главне судије су изложене огромним притисцима, а и то је друштво у које се тешко улази", каже Дацешин.
А да је тенис један од најскупљих спортова који је намијењен само одабранима, свједочи и Дацешин: упркос обећавајућој каријери, он је рекет одложио на страну и одлучио да буде – судија.
"Тенис је најнесигурнији спорт. Можете распродати комплетну имовину, а опет не постоји гаранција да ћете успјети, да ћете ући међу првих сто. А само су они битни, а сви су они врхунски играчи, разлике су минималне. Због тога судим, а тенис је остао по страни, као интимна страст коју волим, којој се непрестано враћам у игри и подучавању других, али било каква помисао на професионалну каријеру је давно завршена. Са друге стране, као тениски судија сам много пропутовао, лијепо зарадио, упознао многе људе. Надам се да ћу сљедеће године доћи и до Њимбледона, који је круна тенисера и судија. Поред, наравно, Олимпијаде", истиче Дацешин.
Од Канаде до Катара – тако би се могао описати Дацешинов судијски пут. Боравио је у 25 земаља, упознао је много људи из читавог свијета, код великог броја од њих је и становао, а неки су му и узвратили посјетом, па су тако кроз кућу Дацешина прошли Бразилци, Аргентинци, Кореанци, Мексиканци, Аустралијанци, Французи, Шпанци, Пољаци...
"Да бих могао да толико путујем потребно је много сналажљивости. Летио сам из Загреба за Париз за 25 евра, из Париза за Мадрид за 22 евра, а карта из Београда до Истанбула коштала ме је свега 40 евра. На тај начин сам стигао и до Белгије. Тачније до стазе 'Spa Francorchamps', на којој се возе утрке Формуле 1. Захваљујући пријатељу, пријавио сам се и радио сам на прошлогодишњој утрци", каже Дацешин.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
