Бањалучани удишу врло нездрав ваздух: Како то утиче на њихово здравље
БАЊАЛУКА - Бањалука је јуче била најзагађенији град у БиХ, а квалитет ваздуха у поподневним часовима је окарактерисан као врло нездрав, који може негативно утицати и на здраве особе.
Квалитет ваздуха у Бањалуци је достигао алармантни 241 индексни поен, наведено је на интернет страници “Зрак.екоакција” која из часа у час објављује податке о аерозагађењу градова широм БиХ. Иза града на Врбасу је остала Тузла са индексом загађења 215, затим Сарајево и Лукавац гдје је град ипак за једну категорију мање опасан.
Како наводе на “Зрак.екоакцији” уколико се овај тренд настави у Бањалуци повећава се вјероватноћа негативних посљедица по респираторне органе цјелокупног становништва. Наиме, врло нездрава вриједност ваздуха износи од 200 до 300 индексних поена те у тим тренуцима код особа с респираторним обољењима попут астме значајно појачава симптоме и интензитет болести. Индекс већи од 300 значи загађење високог нивоа и да је ваздух веома опасан по здравље свих грађана.
- Обољели од плућних болести и болести срца, труднице, дјеца и старије особе морају избјегавати било какве активности током боравка вани. Такође, сви остали морали би припазити ради предострожности - навели су стручњаци.
Пулмолог Бранислав Лолић истиче како је то проблем који је већ дуго присутан, не само у Бањалуци него у цијелој земљи, посебно у јесењем периоду.
- Већ је познато да током јесени пацијенти имају чешће респираторне инфекције, а чињеница је и да нездрав ваздух утиче негативно на слузницу и ствара склоност чешћем оболијевању. То није везано само за аерозагађење, већ и за друге ризикофакторе, али сигурно да оно доприноси томе - казао је Лолић.
Према његовим ријечима, постоје двије врсте аерозагађења, унутрашње и спољашње.
- Унутрашње је кућно, гдје доминира дувански дим и плинови који се ослобађају приликом коришћења шпорета за кување, а у вањском су најдоминантнији издувни гасови од аутомобила, индустрија, ложишта и слично - појаснио је Лолић.
Како наводи рјешења и посебних лијекова нема, јер је аерозагађење свјетски проблем.
- Посебна терапија не постоји, уколико пацијент нема астму или инфекцију. Мој савјет људима је да што чешће бораве у природи, на селу и чистом ваздуху, изван градске вреве - поручио је Лолић и додао да јак вјетар и снијег могу прочистити ваздух.
Симптоми
Један од суграђана који годинама мучи муку са алергијама Борислав Чупић истиче да се увијек бори са кихањем, цурењем носа, сврабом у грлу и носу те да је то, како каже, доказ да загађење постоји.
- Сваке јесени и зиме се понавља исто. Било какво захлађење, магла и повећан степен ложења у граду доводи до истих проблема, посебно код нас алергичара и астматичара. Нажалост, мало се шта ради да се тај проблем отклони и углавном се све своди на упозорења или препоруке о избјегавању изласка напоље када је повећан степен загађености, а то је, наравно, немогуће извести уколико сте запослени - рекао је Чупић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
