78 година од страдања Срба из Бијелог Потока: Комшије из Дебељака нису поштедјеле ни дјецу

Због актуелне епидемиолошке ситуације није било већег окупљања као ранијих година. Парастос је служио свештеник Епархије бањалучке, а вијенце су положили представници Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора “Бијели поток”. Предсједник Удружења Бранко Милинковић рекао је да се сваке године, другог дана Васкрса, у Бијелом потоку окупе потомци жртава усташког покоља на Васкрс, 5. априла 1942. године.

- Тога дана усташе и комшије Хрвати из Дебељака починиле су незапамћен злочин над Србима. Највише су страдале породице Вујасиновић, Богојевић, Милинковић, Ћурлић и Адамовић - истакао је Милинковић.

Он је тог дана изгубио три сестре и два брата, од којих је млађи Урош имао само годину. Милинковић је поручио млађим генерацијама у Српској да не смију заборавити овај злочин.

Усташке јединице су за само неколико сати свирепо, мучки и без испаљеног метка убиле 54 Срба из Бијелог потока, а сам Бог је спасао породице из Џомба, мјеста изнад Бијелог потока, када се ненаоружано становништво отиснуло у збјег пред злочиначким јединицама, преко шума и врлети до Крмина у Крупи.

Овако за “Глас Српске” прича старица Невенка Прдић, дјевојачки Милинковић, која је у вријеме усташког покоља на Васкрс 1942. године имала седам година. Заједно са мајком и сестрама кренула је са комшијама у непознато, бјежећи од усташких јединица.

- Усташе су убијале без испаљеног метка, да ми у околним мјестима у близини Бијелог потока не бисмо чули пуцње и побјегли. Међутим, један мјештанин враћао се кући и видио како усташе убијају његове комшије. Ужаснут, дотрчао је да нас упозори - свједочи Невенка.

Чувши то, српске породице упутиле су се кроз шуме и преко брда, а пут их је одвео све до Крмина у близини Крупе на Врбасу.

- У селу смо оставили све што смо имали. Мајке су у торбама и у наручју носиле најмању дјецу, а ми смо, у трошним вуненим чарапама, газили по шуми. Нисмо знали гдје идемо, али страх од усташа нас је тјерао даље. У једном дијелу пута смо стали да одморимо када су они са страже рекли да виде усташе, а ми, онако уморни, наставили смо пут не осврћући се - казала је Невенка.

Српске породице у Крминама дочекале су их срдачно иако је и у њиховим кућама владала биједа.

- У неким домовима било нас је и по 20 у једној соби, а хране скоро да није било. Ту смо били шест недјеља, а кад смо се вратили кући, није било ничега. Сву стоку су побили, а сву храну покрали - казала је Невенка.

Она свједочи да послије овог ужасног злочина Бијели поток и околина више никада нису били исти.

- Само преношење са кољена на кољено сачувало је од заборава сјећање на ужасе - казала је старица и додала да је и данас највише боли чињеница да су пресудну улогу у покољу имале комшије Хрвати из Дебељака који никад нису кажњени за 54 свирепо прекинута живота.

 Убиство владике

Свети великомученик Платон Бањалучки, тадашњи епископ, мучки је убијен 1942. са још два свештеника уз ријеку Врбању.

- Усташе су затирале све што је било српско, а владику су свирепо убили и бацили у ријеку. Има још преживјелих који знају тачну локацију гдје се ово десило - кажу мјештани.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.